Никола Милојевић (1865-1942) био је омиљени сликар београдских трговаца, занатлија и чиновника. Деценијама се бавио портретисањем, натуралистички сликајући на неутралној позадини, не упуштајући се у психологију личности. Најбоље се представио у том жанру својим Аутопортретом.
Ово дело, по својим особинама сасвим усамљено у сликаревој заоставштини, посебним чини композиција слике као целине. Портрет је инвентивно постављен на неприпремљену дрвену сликарску палету са четири сликарске четке у отвору за држање и металном плочицом, и тиме добио у свежини и непосредности. Тако аранжиран портрет фиксирао је на црвену плишану подлогу и ставио под стакло са неокласицистичким рамом. Аутопортрет Николе Милојевића је јединствен експеримент, сугестивно надахнуто дело усамљено у његовој сликарској баштини. Један је од његова три сачувана аутопортрета, настао 1900. у Београду у атељеу у Кнез Михаиловој 30.