Живорад Настасијевић био је један од истакнутих српских сликара у периоду између два светска рата. Завршио је Уметничко-занатску школу у Београду 1911 године. Студије наставља у Минхену 1913–1914. Учествује прво као борац у Првом светском рату до 1917, а потом као ратни сликар Врховне команде. У периоду 1920–1922. боравио је у Паризу, где је радио у академији Grande Chamiere код професора Клаудија Кастелуча (Claudio Castelucho). Био је члан неколицине уметничких удружења, а 1927. године био је један од иницијатора и покретача групе Зограф. Залагао се за формирање националног стила у уметности који би био заснован на обнови средњевековног наслеђа. У првом периоду свог стваралаштва сликао је пределе и митолошке представе, а касније је извео неколико значајних иконостаса и бавио се фреско-сликарством.