Три човека у источњачким оделима задубљени у једну игру, врсту коцкања. Поред њих на сточићу су наргиле. Нацртано је на најпростијем папиру и извучени су квадрати због преношења и повећања.
Пресудну улогу на уметниковом путу славе одиграо је галериста Томас Волис власник лондонске галерије слика „Френч“. Он је при првом сусрету са младим Јовановићем, још учеником, откупио његову слику и понудио му уговор уз добру цену за даљу израду композиција са оријенталним темама. Од тога тренутка па током читаве наредне деценије Паја је путовао по разним крајевима Балкана и Оријента правећи студије и бележећи различите обичаје, ликове и народна одела које је потом уносио у неку од својих сложено замишљених жанр композиција. Скоро свака од ових слика позната је под неколико различитих, више или мање сродних наслова. До тога је долазило стога што Јовановић није давао називе својим радовима, убеђен да је слаба она слика за коју аутор мора да објашњава шта представља.