Паја Јовановић је у зиму 1947. у 88-ој години живота прихватио позив Јосипа Броза Тита да заједно са групом уметника у двору на Дедињу наслика његов портрет. То занимљиво искуство описао је у својим забелешкама. Наиме, док је Тито стрпљиво позирао уметницима, он је, „стојећи далеко иза других радио само цртеже и „мале скице“, зато што су положај Маршала као и осветљење са те тачке посматрања били лоши. Тек је касније у миру свог атељеа на основу њих извео неколико портрета.