Почетком 1944., у свом атељеу у окупираном Београду, Паја Јовановић слика портрет знаменитог српског научника и академика Милутина Миланковића. Током ратних година Другог светског рата дружење између Миланковића и Јовановића прерасло је у блиско пријатељство. Захваљујући њиховој, каснијој, узајамној преписци, посебно у годинама када је овај научник светског гласа и угледа обављао дужност потпредседника САНУ, данас се могу поуздано пратити последње године Пајиног живота и рада.