Током Првог светског рата Росандић се постепено ослобађа утицаја сецесије и пролази кроз фазу оријентације ка реализму и ренесансно-медитеранском схватању скулптуре, које је њему, рођеном Далматинцу, више одговарало. Росандићеве уметничке преокупације биле су за време рата у оквирима општељудске катастрофе и ратних патњи.
Издужена, аскетска, стојећа фигура Христа, са рукама везаним на леђима, симболише људско страдање у Првом светском рату. Монументалност је постигнута особеним стилизовањем израза и става фигуре. По начину обраде, третирању форме и синтетизовању израза она представља оригинално уметничко остварење у историји српске скулптуре прве половине XX века. Скулптура је први пут излагана 1922. у Београду.