Немачкој је у Другом светском рату пружена прилика да се реваншира Србији за пораз Централних сила 1914-1918, јер је оптуживала Србе као једне од криваца за тај пораз. Зато је разним методама онемогућавала Србе, српски народ и грађане Београда да живе с правном, имовинском и личном сигурношћу. Успостављени окупациони апарат власти активно је спроводио мере репресије, и терор је био присутан у свакодневном животу Београда организованим системом одмазде. Поред појединачних стрељања и вешања, вршене су и масовне ликвидације заточеника и таоца, тако што је за једног убијеног Немца стрељано 100, а за рањеног 50 људи. Трајно застрашивање могло се постићи само смртним казнама. Хитлеровом директивом „Ноћ и магле“ пооштрене су мере против антинемачких елемената.
Тако је због извршеног напада и убиства немачких војника у селу Скела код Обреновца уследила одмазда, 15. августа 1941, паљењем 350 кућа и стрељањем 65 талаца у селу. Пре стрељања су доведена 42 затвореника из концентрационог логора на Бањици и 15 сељака из Скеле. Тела стрељаних су обешена, а вест о одмазди је објављена путем радија, новина и плаката, ради застрашивања становништва.