Хотел „Југославија“ је свечано отворен 31. јула 1969. Генералним регулационим планом за град Београд који је израдио инж. Ђорђе Коваљевски, а који је прихваћен 1924. године, било је планирано спајање Београда и Земуна, изградњом Новог Београда на простору између Саве и Дунава, Земуна и Бежанијске косе. На основу уговора који је Општина града Београда закључила са тзв. Данском групом, 20. маја 1938. године отпочели су радови на насипању терена поред Саве и Дунава, у правцу државног пута Београд–Земун, али су 1941, услед избијања рата, прекинути. По ослобођењу Београда, октобра 1944, приступило се прво рашчишћавању рушевина и обнови живота у граду. Било је очигледно да постојећи Београд, због начина на који је изграђен и због рељефа земљишта на коме се налази, није могао да одговори постављеним задацима центра нове државе, па је било неминовно тежиште изградње пребацити на леву обалу Саве. На основу Првог петогодишњег плана развитка Београда 1947–1951. године, формиран је 1947. године Стручни савет за изградњу Београда на левој обали Саве. Донета је одлука да се на Новом Београду изграде стамбени павиљони, Студентски град као и неколико монументалних објеката за потребе партијске инфраструктуре – једно од тих здања касније ће постати хотел „Југославија“. Насипање мочварног терена, изградња пута и постављање темеља првих зграда, па и будућег хотела, почело је већ у јесен 1947, мада је 11. април 1948. званично сматра даном почетка градње Новог Београда. Упркос огромном елану омладинских радних бригада из целе Југославије које су радиле даноноћно, чак и на температурама од –15 C, радови су напредовали споро, јер се Југославија нашла под економском блокадом Информбироа. Тако су и радови на хотелу „Југославија“, који је 1947. године пројектовао Ладислав Хорват, настављени тек 1961. године. Хотел је свечано отворен 31. јула 1969, а до 1975. год. уклоњена је пруга и срушен.