Асигнат

  • Година/датовање: 15. август 1848.
  • Материјал: папир
  • Димензије: висина 10.5, ширина 12,3 cm
  • Инвентарни број: ЗИ 507
  • Власништво: Музеј града Београда
  • Изложен/и: Не

© Услови коришћења

Мартовски догађаји 1848. у Бечу и Пешти имали су утицаја и на прилике у Земуну, у коме се такође стварају нови, револуционарни органи власти. На Мајској скупштини у Карловцима, др Ђорђе Пантелић је у име земунске православне општине изложио програм који је делом постао програм читавог Српског покрета. Између осталог, захтевало се право на избор српског војводе за Срем, Банат, Бачку и Барању и Српску границу, односно право на српску Војводину као наставак Деспотовине. Асигнат је издало Одељење финансија Главног Србско Народног Одбора у Карловцима, и оверило својим печатом. Текст на асигнату гласи: "Показатељ примиће по окончању рата из касе Војводине, 5 форинти по конвенционалном течају." У потпису су Јован Шупљикац, "председатељ", и Атанасије Карамата, касир. Када је после Мајске скупштине у Карловцима изабран Главни одбор у својству владе Војводине српске, за касира Одељења финансија постављен је Атанасије Карамата, члан богате цинцарске породице из Земуна. У њиховој породичној кући, у којој је у време последњег аустријско-турског рата боравио цар Јозеф II, током Револуције је био смештен патријарх српски Рајачић. Печат Одбора, са царским грбом, указује да српски покрет није, попут мађарског, био уперен против интереса црно-жуте Монархије, већ је, напротив, Војводину српску видео под царским жезлом. Асигнати су нарочито били у употреби од јесени 1848. када је, услед економског колапса, пуноважан новац замењиван банкнотама и асигнатима.

Контакт

Љиљана Аћимовић
Историја Земуна 1521-1918.
Змај Јовина 1, Београд
011 263 08 25
Mobile: 060 500 51 81
Fax: 011 328 35 04
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
vCard