Привилегија занатлија Славонско-сремске границе

  • Година/датовање: 1768.
  • Материјал: папир
  • Техника: туш, рукопис
  • Димензије: висина 44, ширина 28 cm
  • Инвентарни број: ЗИ 3825
  • Власништво: Музеј града Београда
  • Изложен/и: Не

© Услови коришћења

Земун је богатство и славу стекао као главна трговачка емпорија у југоисточном Срему, али је број његових трговаца увелико заостајао за бројем оних који су се бавили занатском производњом.

Царица Марија Терезија је на сугестију фелдмаршала Волферсдорфера, 1. септембра 1768, доделила занатлијама у Славонско-сремској граници и комунитетима Петроварадину, Земуну, Карловцима, Митровици и др., Привилегију, којом су за један дужи период регулисани целокупни односи у оквиру овог сталежа. Привилегија се састоји из 20 тачака, од којих је одредба из тачке 2 гарантовала православним занатлијама право на формирање сопствених, одељених еснафа. То ће бити предмет спорења, нарочито у земунском комунитету, где је број православаца вишеструко премашивао број римокатолика, а 1776. је та надмоћ била више него четворострука. За седиште главне еснафске границе одређен је Петроварадин, у коме је требало да се чувају оригинал Привилегије и еснафска правила. С обзиром на бројност православних Срба у Земуну, Привилегија је 1769. преведена на српски језик. Генерал-команда је 1770. потврдила решење на основу којег је у Земуну основано дванаест еснафских лада: три српске, три немачке и шест српско-немачких. Еснафско уређење установљено Привилегијом трајало је безмало једно столеће, до 1860, када се на основу "високе" наредбе приступило образовању слободних занатских удружења-задруга.

Контакт

Љиљана Аћимовић
Историја Земуна 1521-1918.
Змај Јовина 1, Београд
011 263 08 25
Mobile: 060 500 51 81
Fax: 011 328 35 04
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
vCard