Bodin
У заоставштини Паје Јовановића се налази више скица портрета краљице Марије, што сведочи о студиозним припремама уметника за израду ове репрезентативне слике. Платно је чувано у његовом атељеу у Бечу до 1952, када је донето у Београд. Пандан овом је портрет краља Александра Карађорђевића, а оба су настала после венчања принцезе Марије Хоенцолерн, кћерке румунског краља Фердинанда I, и краља Александра, обављеног 1922. године.
Јовановић је краља Александра и краљицу Марију Карађорђевић сликао неколико пута, правио је више скица у оловци, а краљичин лик узео као ликовно решење за новчаницу Краљевине Југославије од 1.000 динара из 1931. године.
Својим портретима Јовановић је достигао врхунска остварења у поетици академског реализма, по којима је признат и ван граница Европе.
Монументална историјска композиција, једна од најпознатијих дела Паје Јовановића, настала је по наруџбини Краљевине Србије за Светску изложбу у Паризу 1900. године. Тема је била крунисање Душана за цара Срба, Грка и Бугара у Скопљу, 14. априла 1346. године. Намера да се ликовним језиком испоље сећања на значајан историјски моменат којим се потврђивала величина српског средњовековног царства савршено је одговарала политичким амбицијама обновљене Краљевине Србије.
На слици је приказан Душан са породицом и деспот Оливер који чита повељу, окружен племићима и властелинима у средњовековним одеждама. Назив Крунисање цара Душана средином прошлог века преименован је у Проглашење Душановог законика али су се поједини историчари уметности вратили првобитном називу. Стога се у литератури често наилази на употребу оба наслова.
Предавач: др Игор Борозан, Филозофски факултет у Београду
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
22.11.2017. у 17ч, улаз слободан
Аутопортрет у уметности Анастаса Јовановића настао je као процес динамичког самоoбликовања појединца и визуелна је представа уметникове самосвести. Испитујући границе фотографског медија, Јовановић се континуирано уписивао у медијски свет, креирајући своје сопство у складу са ширим друштвеним и културним окружењем. Попут својих аустријских колега, Анастас Јовановић се представљао као обичан грађанин, уважени државни службеник, и као достојан уметник (фотограф) уобличен у границама академског (ликовног) образовања. Збир великог броја уметникових аутопортретних представа уобличен је у форми вербално-визуелне Аутобиографије и заокружен у јединствену мозаичку целину. Сложеност уметниковог бића и његово визуелно дејство препознати су као последица његовог социјалног и културног уобличавања у дефинисаним оквирима епохе обележене многобројним политичким обртима и револуционарним медијским иновацијама. Користећи се виузуелним језиком нових медија уметник је истовремено потврђивао лични али и дефинисао национални, династички, етнички и верски идентитет на тлу модерне српске државе.
У оквиру обележавања 200 година од рођења Анастаса Јовановића (1817-1899) Музеј града Београда је приредио изложбу Анастас Јовановић – Уметност и нови медији на којој ће посетиоци моћи да виде близу две стотине оригиналних радова уметника: цртежа, акварела, талботипија, фотографија, стереоскопских снимака и личних предмета из колекције Музеја града Београда.
Захваљујући богатој заоставштини уметника, на првом месту Фонду Анастаса Јовановића из Музеја града Београда, у години обележавања јубилеја 200 година од рођења Анастаса Јовановића, сложена и вишеструка активност Анастаса Јовановића (1817–1899) сагледана је на нов начин у светлу савремене медијске културе и уметности.