Срдачно Вас позивамо да у свој календар унесете археолошку Конференцију “Накит остаје НАОС 2.0” и присуствујете скупу на коме ће бити представљени бројни истраживачки радови, на тему формирања збирки, идентификације, тумачења, приказа добре праксе и могућности коришћења специјалних збирки археолошког накита.

На конференцију је позвано десет археолога из музеја и научних институција из пет земаља у региону; поред археолога из Србије, присутне су и колеге из Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине и Македоније, који су Конференцију видели као прилику да презентују и дискутују о својим најновијим сазнањима. Приспели стручни радови са различитих аспеката, теоријских и практичних, истражују археолошки накит у дугом временском оквиру његове појаве.

Представљене истраживачке студије ће бити публиковане у Саопштењима са конференције, а за ову свеску можете пријавити свој истраживачки рад и ако са њим не учествујете у званичном делу Конференција.

Књига апстракта и програм

О конференцији НАОС 2.0

Конференцију организује Музеј града Београда поводом успешно реализоване међународне сарадње на реализацији изложбе Накит остаје, наслеђе наш најдрагоценији накит. Изложбом којом је у сарадњи са пет регионалних музеја из Словеније обележена 2018 - Година европског наслеђа. Пројекат и изложбу је осмислио тим археолога из Словеније и Србије на челу са кустоскињом, доктором археологије и писцем Вереном Видрих Перко.

Музеј града Београда, је у овом догађају учествовао са изложбом “Благо Сингидунума“, у реализацији Пројекта учествовало је још четири музеја из Словеније: Горењски Музеј из Крања, Посавски музеј из Брежица, Толмински музеј и Покрајински музеј из Копра, а у обликовању изложбе укључио се велики тим који је поред кустоса археолога, укључио и младе уметнике, фотографе и дизајнере.

Циљ Конференције је да настави сарадњу којом је обележена 2018 Година европског наслеђа, те да по узору на словеначки модел сарадњу настави и у 2020. години када је планиран финални догађај - изложба Накит остаје - наслеђе наш најдрагоценији накит, на којој ће се представити локално наслеђе више музеја из региона.

Позвани учесници

• Верена Видрих Перко, Горењски музеј, Крањ
• Гоце Наумов, Универзитет Гоце Делчев, Штип
• Јасна Вуковић, Филозофски факултет, Београд
• Софија Стефановић, Лабораторија за биоархеологију, Филозофски факултет, Београд
• Катарина Дмитровић, Народни музеј, Чачак
• Миха Млинар, Толмински музеј, Толмин
• Јана Пухар, Посавски музеј, Брежице
• Ана Марић, Земаљски музеј БиХ, Сарајево
• Тимка Алихоџић, Археолошки музеј, Задар
• Маша Сакара Сучевић, Покрајински музеј, Копер
• Татјана Михајловић, Народни музеј, Краљево
• Марина Ковач, Археолошки музеј Осијек

Научни одбор Конференције

Научни одбор конференције позива колеге које са различитих аспеката, теоријских и практичних, истражују археолошки накит да учествују на Конференцији НАОС 2.0 која ће им пружити прилику да презентују и дискутују о својим најновијим сазнањима.

• Ддр. Верена Видрих Перко, Горењски музеј, Крањ Погледајте профил
• др Гордана Јеремић, Археолошки институт, Београд Погледајте профил
• др Адам Црнобрња, Народни музеј, Београд Погледајте профил
• др Маша Сакара Сучевић, Покрајински музеј, Копер Погледајте профил
• др Славица Крунић, Музеј града Београда, Београд Погледајте профил

Организациони одбор

• Јелена Медаковић, директор Музеј града Београда
• Милорад Игњатовић, Музеј града Београда
• Адам Црнобрња, председник Српског археолошког Друштва
• Гордана Јеремић, Археолошки Институт, Београд
• Ђурађ Ђурић, Музеј града Београда
• Јована Ивелић, Музеј града Београда

Конференција је замишљена као дводневна манифестација током које ће, првога дана, бити организован научни скуп на коме ће предавања одржати 12 реномираних археолога из региона. Конференција је међународног карактера а званични језици су енглески и језици са простора бивших југословенских Република.

Корисне информације

Упутство за Регистрацију

Да би се укључили у завршни програм конференције, најмање први аутор или један коаутор сваког прихваћеног рада се мора регистровати слањем регистрационе форме на и-мејл Конференције Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. (истекао рок)

Свој рад можете пријавити за Саопштења са скупа чак и ако не учествујете у званичном делу Конференције. У овом случају, први аутор или било који коаутор сваког прихваћеног рада мора доставити кратку верзију рада најкасније до 15. децембра 2019. године.

Како да припремите кратак рад за Саопштења са конференције

• Текст (мин. 2 стране / маx. 4 стране) треба да покрије једну од области, теоријску или практичну, истраживања археолошког накита
• Молимо Вас да се придржавате рока за пријављивање радова (15. септембар 2019)
• Радове треба припремити према понуђеном примеру, а могу бити написани на енглеском језику или на неком од језика са простора бивше Југославије
• Прилози и табеле треба да буду уметнуте у текст и не треба их предавати одвојено
• Сви радови бит ће подвргнути стручном прегледу од стране чланова Научног одбора
• За обавештење о прихватању, молимо Вас погледајте Важне датуме
• Први аутор или један коаутор сваког прихваћеног рада мора бити регистрован пре истека рока за предају радова за Саопштења (20. децембар 2019.) да би гарантовао своје укључивање.

Важни датуми

Позив ауторима и отворена регистрација: 30. јун 2019
Рок за регистрацију: 30. август 2019
Рок за пријављивање сажетака: 15. септембар 2019, до 250 речи
Обавештења ауторима о прихватању рада 20 септембар
Време одржавања конференције: 24-25. октобар 2019
Рок за слање радова за Саопштења са конференције: 20. децембар 2019.

Контакт

Милорад Игњатовић
Музејски саветник
Кустос Збирке за Антику
Археолошко одељење

Музеј града Београда
ул. Змај Јовина 1, Беoград
моб. + 381 60 5005 186
тел. + 381 11 2638 744, 2630 825
фаx. + 381 11 3283 504
е-маил: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
www.mgb.org.rs

Стари конак

Заборављени београдски двор

Стари конак је око 1840. године, као своју породичну кућу подигао уставобранитељ Стојан Симић. За ондашње прилике то је био авангардни локацијски искорак из београдског шанца. Здање је временом прерасло оквире „обичног“ топонима, упијајући у себе сложене слојеве историјске и визуелне иконографије Белог града.

Европски стил градње и отварање нових урбанистичких визура српске престонице, нису остали незапажени ни кнезу Александру Карађорђевићу. Кнез је Симићево здање 1845. године учинио владарским резиденцијалним објектом, а ту намену оно ће задржати и под владарима из династије Обреновић. Након династичког преврата у Србији, здање је порушено у августу 1904. године.

Историјат Старог конака, с фокусом на последњи период његовог постојања, на изложби је представљен фотографијама дворских ентеријера и употребно-декоративних предмета који су их обликовали, а које се данас чувају у колекцијама Музеја града Београда, Музеја примењене уметности и Завичајног одељења Библиотеке града Београда. Будући да је Стари конак порушен, а највећи део предмета након тога отуђен путем аукцијских продаја, фотографије с краја XIX и почетка XX века, чији су аутори Милан Јовановић и Љубиша Ђонић, представљају једини визуелни траг о изгледу и садржају овог здања и, уједно, највалидније сведочанство његове историјске присутности.

Поред 64 фотографије, изложени су и оригинални предмети из Старог конака којима је до данас сачуван траг – делови салона краља Александра Обреновића, који се чувају у манастиру Враћевшници, а који се овом приликом ексклузивно представљају престоничкој публици, и сребрна жардинијера краља Милана, из колекције Историјског музеја Србије. Посебан куриозитет представљају два предмета која упућују на трагичну завршницу последњег владарског пара из династије Обреновић, а која се одиграла у овом здању – кључ од просторије у којој су се крили, из колекције Историјског музеја Србије, и завеса с траговима крви краља Александра и краљице Драге, из колекције Музеја рудничко-таковског краја.

Приредили: Музеј града Београда и Музеј примењене уметности

Аутори изложбе: Јелена Пераћ, музејски саветник, Владимир Томић, виши кустос и Дејан Вукелић

Дизајн публикације: Душан Ткаченко

Стручно вођење: аутори изложбе провешће посетиоце кроз поставку уз стручно тумачење, петак, 6. септембар у 18 часова