Уторак, 21. мај у 18 часова

Музеј града Београда, Ресавска 40б, први спрат

У склопу пратећих програма изложбе Стварање модерног Београда: од 1815. до 1964. из збирке Музеја града Београда, у уторак, 21. маја у 18 часова, биће одржана два предавања посвећена Емилијану Јосимовићу, академику, професору и ректору Лицеја и Велике школе и аутору првог плана регулације Београда унутар Шанца, из 1867. године.

Предавања која ће моћи да се чују су била излагана на скупу „О Емилијану Јосимовићу“, који је организаовало Удружења Изградња, 2018. године.

Др Катарина Јевтић‐Новаковић, дипл. инж. арх, професор струковних студија и Марија Дивац, маст. инж. арх, асистент, са Високе грађевинско‐геодетске школе у Београду говориће на тему Емилијанoва рукописна баштина, а затим ће др Драгана Ћоровић, дипл. инж. арх, доцент, са Шумарског факултета Универзитета у Београду, одржати предавање План Емилијана Јосимовића у контексту трансформације урбаног пејзажа Београда у 19. веку.

Предавање: ЕМИЛИЈАНOВА РУКОПИСНА БАШТИНА

Предавачи: др Катарина Јевтић‐Новаковић, дипл. инж. арх, професор струковних студија и Марија Дивац, маст. инж. арх, асистент, студент докторских студија, Висока грађевинско‐геодетска школа, Београд

Емилијан Јосимовић је аутор дела од којих многа представљају прве високошколске уџбенике у Србији. О квалитету и значају његове рукописне, уџбеничке баштине говори и то што се користилa и у 20. веку, а по прегледности цртежа и јасноћи мисли и данас може бити узор многим факултетским уџбеницима. Кроз овo предавање биће дат њен хронолошки преглед и посебно испраћени предговори у којима сâм аутор наводи разлоге писања и своје недоумице, и у којима отворено позива на критику, ради унапређења и исправки које би уследиле. Посебна пажња биће посвећена језичким недоумицама и проблемима са којима се сусретао уводећи нову терминологију.

Предавање: ПЛАН ЕМИЛИЈАНА ЈОСИМОВИЋА У КОНТЕКСТУ ТРАНСФОРМАЦИЈЕ УРБАНОГ ПЕЈЗАЖА БЕОГРАДА У 19. ВЕКУ

Предавач: др Драгана Ћоровић, дипл. инж. арх., доцент, Шумарски факултет Универзитета у Београду

Дело инжењера Емилијана Јосимовића (1823–1897), односно његов урбанистички план за Београд (1867), у овом предавању се истражује са гледишта трансформације урбаног пејзажа у току 19. века, односно стварања модерног града. Теоријске основе самог појма урбаног пејзажа су полазиште за свеобухватно проучавање трансформација физичког простора, а такође и средство за боље разумевање идеја које је Емилијан Јосимовић комуницирао својим делом. Јосимовићев рад испитује се кроз критику савременика, aли исто тако, кроз поређење са рецентним теоријским принципима регенерације пејзажа с краја 20. века.

Уторак, 14. мај у 18 часова
Музеј града Београда, Ресавска 40б, први спрат

Предавач: др Владана Путник Прица, научни сарадник, Филозофски факултет Универзитета у Београду

У склопу пратећих програма изложбе Стварање модерног Београда: од 1815. до 1964. из збирке Музеја града Београда, у уторак, 14. маја у 18 часова, др Владана Путник Прица, научни сарадник, Филозофски факултет Универзитета у Београду, одржаће предавање на тему Заборављени градитељи међуратног Београда.

Поставши престоница новоформиране Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Београд је током међуратног периода прошао кроз урбану трансформацију и модернизацију која је у великој мери дефинисала његов идентитет. Свој допринос изградњи Београда дали су многи архитекти запослени како у државним институцијама тако и у приватном сектору. О многима је у досадашњој историографији написан низ радова и монографија. Међутим, о извесном броју градитеља који су на различите начине допринели изградњи Београда зна се веома мало. Њихови животи и архитектонско стваралаштво нису до сада били предмет опсежнијих истраживања. Многи од њих су до скоро били у потпуности непознати. Ово предавање је зато посвећено управо неким од неправедно заборављених протагониста међуратне архитектонске сцене, попут Фрање Урбана, Катарине Марковић-Шајиновић и Алфреда Меламеда, али и других који су на само њима својствен начин утицали на архитектонски развој Београда.

Позивамо Вас да присуствујете и осталим пратећим програмима у оквиру изложбе Стварање модерног Београда: од 1815. до 1964. из збирке Музеја града Београда:

• Серија предавања са темама из архитектуре и урбанизма Београда, уторком, у 18 часова
• Ауторска вођења, четвртком у 18 часова

Уторак, 7. мај у 18 часова
Музеј града Београда, Ресавска 40б, први спрат

Предавач: Милена Зиндовић, дипл.инж.арх, M.Arch, Женско архитектонско друштво ЖАД

У склопу пратећих програма изложбе Стварање модерног Београда: од 1815. до 1964. из збирке Музеја града Београда, у уторак, 7. маја у 18 часова, Милена Зиндовић, дипл.инж.арх, M.Arch из Женског архитектонско гдруштва ЖАД, одржаће предавање на тему Жене у архитектури Београда између 1900. и 1960.

Жене архитекте активне су у Србији од почетка века и својим делима обележиле су нашу изграђену средину. Београд су у раздобљу од 1900. до 1960. обележиле жене архитекте различитих генерација, почев од разноврсног опуса Јелисавете Начић, прве жене архитекте у Србији. Након ње, број жена у архитектури полако али постојано се увећава из генерације у генерацију, и оне остварују подједнако значајне каријере као и њихове мушке колеге, чија су имена данас познатија и много чешће помињана. Жене су ауторке неких од најзнаменитијих објеката Београда. Kроз примере каријера и опус неколико жена, попут Јованке Бончић Kатеринић, Милице Kрстић, Данице Kојић, Милице Штерић, Атељеа ЛИK, можемо пратити и развој српске и београдске архитектуре у првој половини 20. века.

Позивамо Вас да присуствујете и осталим пратећим програмима у оквиру изложбе Стварање модерног Београда: од 1815. до 1964. из збирке Музеја града Београда:

• Серија предавања са темама из архитектуре и урбанизма Београда, уторком, у 18 часовa
• Ауторска вођења, четвртком у 18 часова

Добродошли!

© Услови коришћења

Правоугаона плоча, оштећених ивица, била је фиксирана за камен темељац од тесаног кречњака. Са натписа на предњој страни сазнајемо да је камен темељац поставио вицекомандант Бот/// (нечитљивог имена јер je плоча на том месту оштећена), да је Србијом управљао гувернер принц Александар Виртембершки и да је градски заповедник био Франц Ксавијер Бали Марули. У натпису се спомињу папа Климент XII, цар Карло VI и епископ месни Антоније од Турна. У натпису са задње стране набрајају се часници језуитског реда, а међу њима и шест имена мисионара језуитског дома у Београду. Полагање камена темељца било је 31. јула 1732. године.

Аверс:
D. O. M.
& Ssmo JESU Nomini
Divæq Virgini in Coelum Assumptæ
MARIÆ
Ejus Sponso D. JOSEPHO,
Universæq Angleorum curiæ Tutelarium
Jgnatÿ & Francisci Xaverÿ Indigetum
Honori
Regnante Clemente XII. Pont. Max.
Imperante Carolo VI. Semper Augusto
Episcopo loci Antonio S.R.I.C. á Thurn
Sermo Duc/ Alexādro de Würthenberg;
Totius Comendante Excellmo D. Franc. Xav.
Bali Marulli
Locumtenente Maresschalo,
Albæ Gracæ
In Ecclesia Societatis JESU
Primum lapidem posuit
Vice Comendans D. Marchio Bott ///
D //// A /// or ////////x 7 //

Реверс:
Benedicente Rmo D. Aloys /// A /// Decano
Societatis JESU Genera //
A.R.P. Francisco Retz.
Austriæ Præposito Provincial /
Et Benefactore.
R.P. Francisco Mol/////s.
Ac Domûs Superiore
P. Ignatio C//chi.
P.P. Missionarÿs: Barth. Romedÿs, Benedicto
Maÿerl, Ignatio, Grueber, Ioan: Libenizcki,
Ioan: V//zenböck, Max: Niskens

Et Coadjutore Ædilj
Iosepho Sallinger
////o Festo D. Parentis 31 Julÿ 1732.