Уторак, 28. мај у 18 часова
Музеј града Београда, Ресавска 40б, први спрат

Предавач: Јелица Јовановић, д.и.а, Docomomo Србија / Група архитеката

У склопу пратећих програма изложбе Стварање модерног Београда: од 1815. до 1964. из збирке Музеја града Београда, у уторак, 28. маја у 18 часова, Јелица Јовановић, д.и.а, Docomomo Србија / Група архитеката, одржаће предавање на тему Нови Београд и нова територијалност Београда: пут од мочваре до новог града.

Након периода лутања, кризе финансирања, истраживања нових концепција и промене планова, након конкурса за урбанистичко решење централног дела Новог Београда, 1962. године се усваја „Регулациони план за подручје општине Нови Београд“. Тим чином започет је период од 20 година континуираног планирања и изградње Новог Београда као лабораторије урбанизма и највећег планираног и праћеног градилишта (Главички) у  бившој Југославији. Наизглед је напуштена идеја новог главног града нове Југославије, предност се даје стамбеним блоковима, а урбанисти имају проблем да убеде радне организације да отворе своје пословнице и представништва на Новом Београду, доводећи у питање материјалну базу новог града. Касни изградња пратећих садржаја и сервиса, град се зонира и ослобађају се нови терени измештањем индустрије и железнице, уређују рекреативне површине. Град се припрема и као инфраструктурни резервоар старог Београда, чија се реконструкција увелико припрема, али већ крајем 1970-тих и почетком 1980-тих Нови Београд почиње да се посматра као локација за најјефтинију - условно речено - стамбену изградњу. О континуитетима и дисконтинуитетима у планирању у односу на претходне и следеће планове, техничким иновацијама, проблемима и изазовима у изградњи, те административним изазовима, постмодернистичкој критици и структурама које су са њом дошле – разговараћемо анализирајући фотографије (Новог) Београда из колекције Музеја града Београда.

Позивамо Вас да присуствујете и осталим пратећим програмима у оквиру изложбе Стварање модерног Београда: од 1815. до 1964. из збирке Музеја града Београда:

• Серија предавања са темама из архитектуре и урбанизма Београда, уторком, у 18 часова
• Ауторска вођења, четвртком у 18 часова

Уторак, 21. мај у 18 часова

Музеј града Београда, Ресавска 40б, први спрат

У склопу пратећих програма изложбе Стварање модерног Београда: од 1815. до 1964. из збирке Музеја града Београда, у уторак, 21. маја у 18 часова, биће одржана два предавања посвећена Емилијану Јосимовићу, академику, професору и ректору Лицеја и Велике школе и аутору првог плана регулације Београда унутар Шанца, из 1867. године.

Предавања која ће моћи да се чују су била излагана на скупу „О Емилијану Јосимовићу“, који је организаовало Удружења Изградња, 2018. године.

Др Катарина Јевтић‐Новаковић, дипл. инж. арх, професор струковних студија и Марија Дивац, маст. инж. арх, асистент, са Високе грађевинско‐геодетске школе у Београду говориће на тему Емилијанoва рукописна баштина, а затим ће др Драгана Ћоровић, дипл. инж. арх, доцент, са Шумарског факултета Универзитета у Београду, одржати предавање План Емилијана Јосимовића у контексту трансформације урбаног пејзажа Београда у 19. веку.

Предавање: ЕМИЛИЈАНOВА РУКОПИСНА БАШТИНА

Предавачи: др Катарина Јевтић‐Новаковић, дипл. инж. арх, професор струковних студија и Марија Дивац, маст. инж. арх, асистент, студент докторских студија, Висока грађевинско‐геодетска школа, Београд

Емилијан Јосимовић је аутор дела од којих многа представљају прве високошколске уџбенике у Србији. О квалитету и значају његове рукописне, уџбеничке баштине говори и то што се користилa и у 20. веку, а по прегледности цртежа и јасноћи мисли и данас може бити узор многим факултетским уџбеницима. Кроз овo предавање биће дат њен хронолошки преглед и посебно испраћени предговори у којима сâм аутор наводи разлоге писања и своје недоумице, и у којима отворено позива на критику, ради унапређења и исправки које би уследиле. Посебна пажња биће посвећена језичким недоумицама и проблемима са којима се сусретао уводећи нову терминологију.

Предавање: ПЛАН ЕМИЛИЈАНА ЈОСИМОВИЋА У КОНТЕКСТУ ТРАНСФОРМАЦИЈЕ УРБАНОГ ПЕЈЗАЖА БЕОГРАДА У 19. ВЕКУ

Предавач: др Драгана Ћоровић, дипл. инж. арх., доцент, Шумарски факултет Универзитета у Београду

Дело инжењера Емилијана Јосимовића (1823–1897), односно његов урбанистички план за Београд (1867), у овом предавању се истражује са гледишта трансформације урбаног пејзажа у току 19. века, односно стварања модерног града. Теоријске основе самог појма урбаног пејзажа су полазиште за свеобухватно проучавање трансформација физичког простора, а такође и средство за боље разумевање идеја које је Емилијан Јосимовић комуницирао својим делом. Јосимовићев рад испитује се кроз критику савременика, aли исто тако, кроз поређење са рецентним теоријским принципима регенерације пејзажа с краја 20. века.

Уторак, 14. мај у 18 часова
Музеј града Београда, Ресавска 40б, први спрат

Предавач: др Владана Путник Прица, научни сарадник, Филозофски факултет Универзитета у Београду

У склопу пратећих програма изложбе Стварање модерног Београда: од 1815. до 1964. из збирке Музеја града Београда, у уторак, 14. маја у 18 часова, др Владана Путник Прица, научни сарадник, Филозофски факултет Универзитета у Београду, одржаће предавање на тему Заборављени градитељи међуратног Београда.

Поставши престоница новоформиране Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Београд је током међуратног периода прошао кроз урбану трансформацију и модернизацију која је у великој мери дефинисала његов идентитет. Свој допринос изградњи Београда дали су многи архитекти запослени како у државним институцијама тако и у приватном сектору. О многима је у досадашњој историографији написан низ радова и монографија. Међутим, о извесном броју градитеља који су на различите начине допринели изградњи Београда зна се веома мало. Њихови животи и архитектонско стваралаштво нису до сада били предмет опсежнијих истраживања. Многи од њих су до скоро били у потпуности непознати. Ово предавање је зато посвећено управо неким од неправедно заборављених протагониста међуратне архитектонске сцене, попут Фрање Урбана, Катарине Марковић-Шајиновић и Алфреда Меламеда, али и других који су на само њима својствен начин утицали на архитектонски развој Београда.

Позивамо Вас да присуствујете и осталим пратећим програмима у оквиру изложбе Стварање модерног Београда: од 1815. до 1964. из збирке Музеја града Београда:

• Серија предавања са темама из архитектуре и урбанизма Београда, уторком, у 18 часова
• Ауторска вођења, четвртком у 18 часова

Уторак, 7. мај у 18 часова
Музеј града Београда, Ресавска 40б, први спрат

Предавач: Милена Зиндовић, дипл.инж.арх, M.Arch, Женско архитектонско друштво ЖАД

У склопу пратећих програма изложбе Стварање модерног Београда: од 1815. до 1964. из збирке Музеја града Београда, у уторак, 7. маја у 18 часова, Милена Зиндовић, дипл.инж.арх, M.Arch из Женског архитектонско гдруштва ЖАД, одржаће предавање на тему Жене у архитектури Београда између 1900. и 1960.

Жене архитекте активне су у Србији од почетка века и својим делима обележиле су нашу изграђену средину. Београд су у раздобљу од 1900. до 1960. обележиле жене архитекте различитих генерација, почев од разноврсног опуса Јелисавете Начић, прве жене архитекте у Србији. Након ње, број жена у архитектури полако али постојано се увећава из генерације у генерацију, и оне остварују подједнако значајне каријере као и њихове мушке колеге, чија су имена данас познатија и много чешће помињана. Жене су ауторке неких од најзнаменитијих објеката Београда. Kроз примере каријера и опус неколико жена, попут Јованке Бончић Kатеринић, Милице Kрстић, Данице Kојић, Милице Штерић, Атељеа ЛИK, можемо пратити и развој српске и београдске архитектуре у првој половини 20. века.

Позивамо Вас да присуствујете и осталим пратећим програмима у оквиру изложбе Стварање модерног Београда: од 1815. до 1964. из збирке Музеја града Београда:

• Серија предавања са темама из архитектуре и урбанизма Београда, уторком, у 18 часовa
• Ауторска вођења, четвртком у 18 часова

Добродошли!

У уметничкој активности дужој од шест деценија, Радомир Дамњановић Дамњан остварио је врло сложен и разноврстан опус делујући у две културне целине, с почетком у Србији и на југословенској уметничкој сцени до 1974. године, настављајући у Италији (Милану) не прекидајући тесне радне и излагачке везе са средином свог формирања.

Прве самосталне изложбе у Београду имао је у Галерији Графичког колектива и у Салону Модерне Галерије, започевши тиме брзи успон који га је увео међу репрезентативне представнике своје земље на многим приредбама у иностранству, од Бијенала у Сао Паолу 1963. (где је добио угледну награду Ванда Свево), преко наступа у селекцији Југославије на Бијеналу у Венецији 1966. и 1976. године, на Бијеналу у Токију 1967. године, до учешћа по позиву организатора на Документима у Каселу 1964. године. Ретроспективна изложба приређена му је у Музеју савремене уметности у Београду 1986. године. Преласком у Италију прве самосталне изложбе приређује у Милану, у студију Карла Ортели 1974. и у Фондацији Мудима 1976. и 1996. године. Наставља са излагачком делатношћу до данашњих дана.  

Изложба Дамњан - ретроспектива 1965 – 2018.  у Музеју града Београда у Ресавској 40б, трајаће до 10. децембра 2018. године. Радно време током трајања изложбе је од уторка до недеље, од 12 до 20 часова, понедељком затворено.

На изложби ће бити презентовано треће проширено и допуњено издање Српске уметности 1950 - 2000, проф. др Јеше Денегрија, у издању Фондације Колекција Трајковић.

Колекција Трајковић је приватна уметничка збирка ликовних дела српске уметности друге половине XX века и почетка XXI века. У колекцији је заступљено преко стопедесет аутора са око три хиљаде дела. Колекција садржи слике, скулптуре, радове на папиру, као и радове рађене у другим медијима као што су фотографија, видео и звучни записи. Осим традиционалних уметничких пракси (сликарство, скулптура, цртеж, графика) у Колекцији су заступљени радови радикалних, нових уметничких пракси друге половине XX века.

У Ресавској 40б у оквиру изложбе „Форма, примена, уметност“ поводом 70 година постојања Факултета примењених уметности биће организовано низ радионица, вођења, разговора са уметницима и предавања. Улаз на све порограме је бесплатан.

14. мај

Одсек Костим, модул Сценски костим

На модулу Сценски костим студенти стичу потребно теоријско, ликовно и практично знање као основу за  аутентично, самостално пројектовање и успешну реализацију сценског костима за све медије и различите жанрове (позориште, филм, телевизија, видео, мултимедија, перформанс). Настава је индивидуална и обавља се у учионицама и радионицама.

ОТВОРЕНА ВРАТА

Време одржавања презентације и представљање програма модула Сценски Костим  и разговор са посетиоцима  подељено је у два идентична блока са почетком у 12-13:30 ч. и  14-15:30 ч.

Програм на основним, мастер и докторским студијама презентују:

• проф. мр Љиљана Петровић
• проф. мр Маја Студен
• доцент Светлана Цвијановић
• доцент др Иван Грубанов

Представљање модула састоји се од кратког уводног  предавања на коме ће професори говорити о главним  предметима: Цртању и Сликању; Костимографији 1, 2 и 3; Сценском костиму 1 и 2 (основне академске студије); Сценском костиму 1 и 2 (мастер академске студије) и Сценском костиму у експериметалном аудио визуелном делу (докторске уметничке студије).

Након уводног предавања , посетиоцима се пружа могућност да постављају питања  и  погледају презентацију радова студената сценског костима:

* Избор најбољих студената  сценског костима и костимографа који су дипломирали у периоду од 1997-2018., на модулу СК на ФПУ у Београду (студентски и садашњи професионални  радови, радионице и студентски тематски уметнички пројекти по позиву)

* Избор најуспешнијих радова студената сценског костима: фотографије и идејне скице сценског костима; фотографије реконструкције  костима  и скице из предмета костимографија; фотографије настале у току радног процеса и реализације сценског костима у простору модула Сценски костим

* Видео радови  са приказима сценских костима реализованих за дипломске, мастер и тематске изложбе

костимографија; фотографије настале у току радног процеса и реализације сценског костима у простору модула Сценски костим

* Видео радови  са приказима сценских костима реализованих за дипломске, мастер и тематске изложбе

15. мај

Одсек Костим, модул Савремено одевање

Програм модула Савремено одевање пружа могућност будућим дизајнерима да се кроз ликовне и техничко- технолошке садржаје оспособе за пројектовење и обликовање савремене серијске и уникатне одеће, обуће и модних детаља. Да би реализација пројекта била на највишем професионалном и естетском нивоу, студенти поред метода  индустријске производње изучавају и стручне предмете који својим садржајем обезбедјују највиши ниво знања, како у занатско- технолошком,  тако и у стваралачком смислу. Настава је индивидуална, обавља се у факултетским радионицама, уз сталне консултације свих учесника у настави. Наставни процес обухвата идејна решења, студије и реализацију у материјалу. Финални производи се презентују на изложбама и модним ревијама.

Представљање модула чини визуелна презентација рада на предметима: Одевање I и II, Савремено одевање I и II, Цртање и сликање I и II, као и презентација радова студената мастер студија. После тога се отвара простор за евентуалну дискусију у оквиру које присутни професори одговарају на питања посетилаца.

Презентацију организују професори :

• проф. Гордана Комад Арсенијевић
• проф. Ингрид Хуљев
• проф. Зора Поповић
• доцент Иван Грубанов

Почетак презентације: 12ч.

16. мај

Сценографија

Програм модула Сценографија даје највиши ниво стручно-уметничког образовања у области сценографије. Дипломирани примењени уметник из области сценографије је у стању да стручно и компетентно обавља свој креативни посао који се састоји из: пројектовања сценографије за позориште (сцена-кутија) као и за алтернативне сценске просторе; сценографије за филм (избор, адаптација и градња објеката) и све врсте телевизијских пројеката.

У овом дану наставници са Одсека разговараће са посетиоцима изложбе, упознати их са изложеним експонатима, самом струком као и активностима одсека Сценографије. Разговор ће обухватити и теме улоге и значаја сценографије у позоришту односно филму и телевизији, а наставници – аутори ће одговарати и на сва питања заинтересованих како везаних за саму уметничку област тако и за студије сценографије на Факултету примењених уметности.

17. мај

Примењена графика

У оквиру одсека Примењена графика предаје професорка Маријана Пауновић, која студентима са свих модула Факултета држи предавања из уже уметничке области Пројектовање облика. За овај дан изабрана су два инспиративна програма, у виду предавања и радионице.

Предавање: „АНАМОРФОЗЕ У ПРИМЕЊЕНИМ УМЕТНОСТИМА И ДИЗАЈНУ“, предавач: доцент др Маријана Пауновић; потребно време: 2 сата: предавање и дискусија.

Јавно предавање на тему анаморфоза одговориће на питања шта су то анаморфозе, које све врсте анаморфоза постоје и у којим областима визуелних уметности имају примену. За истраживање и разумевање овог феномена неопходан је интердисциплинаран приступ о коме ће на предавању бити речи. Подела анаморфоза, на основу њихове геометрије, систематично је постављена и разјасниће комплексност самог појма. Приказаће се различити конструктивни системи анаморфоза и начини остваривања различитих ефеката илузије.

РАДИОНИЦА ОПТИЧКИХ ИЛУЗИЈА – Израда оптичких анаморфоза у равни; предавач и координатор: доцент др Маријана Пауновић; потребно време: 3 до 4 сата, до 15 учесника.

Радионица је намењена свима који су заинтересовани, да сазнају како се пројектују одређене оптичке илузије, као и да се упусте у реализацију своје оптичке анаморфозе. Незаобилазан ефекат изненађења и чињеница да су га сами створили, разбиће све недоумице у вези илузионистичких 3Д цртежа. Идеја је да се у јавности популарише примењена геометрија и њена примена у визуелним уметностима, па самим тим и ужа уметничка област по којој је Факултет примењених уметности препознатљив и јединствен у Србији.

18. мај

Одсек Примењена графика – модул Анимација

У оквиру модула Анимације, након увода и презентације ред. проф. Растка Ћирића који ће говорити о Студију Анимације на ФПУ, биће приказан програм Награђени : Двадесет пет одабраних анимираних филмова и минијатура велике разноврсности тема, техника, ликовних стилова и приступа, који представљају све периоде у развитку Студија за анимацију ФПУ, од првих покушаја и експеримената рађених на предмету Илустрација, до зрелих ауторских подухвата и успеха на међународним фестивалима. Од 20 награђених филмова из овог избора, чак четири су освојила гран-при на престижним фестивалима. У укупан одабир је ушло и пет анимираних филмова посвећених професорима ФПУ.

Трајање пројекције: 80 + 11 мин

19. мај одсек

Примењена графика – модул Фотографија

Светла страна фотографије

Владимир Перић, доцент фотографије, представиће један сегмент свог пројекта Мала историја фото нагона, који се заснива на обимној колекцији старих фотографија, прикупљаних више од две деценије. Издвојена тема ће приказати најразноврсније духовите ситуације забележене аналогним фотоапаратима, од дечјих несташлука до неочекиваних досетки одраслих.

19. мај

Примењена графика

У оквиру одсека Примењена Графика у радионицама Факултета стичу се знања из различитих графичких техника. Пратећи програм у виду предавања и радионице биће посвећен причи о ручној штампи, а учесници ће имати прилику да се, кроз израду печата и његовог отискивања, упознају са високом штампом. Програм је отворен за најширу публику.

Предавање: Непролазност ручне штампе

Предавање је засновано на дугом историјату графике – ручне штампе од праисторије до данашњих дана. Уз причу о коренима, развоју графике и графичких техника кроз историју, истакли би се уметници графичари, као и уметници који су бавили графиком уз другу уметничку дисциплину попут сликарства, вајарства... У оквиру предавања био би демонстриран и алат којим се изворе различите графичке технике. Истакла би се и улога ручне штампе у новом добу, њена „непролазност“ и уметничка свеприсутност. Биле биле би одређене и разлике између ње и дигиталне штампе.

Предавач: Гордана Петровић, професор графике на Факултету примењених уметности и демонстратор Ивана Флегар, уметнички сарадник на истом факултету.

Радионица: Утисак о отиску

На радионици учесници ће моћи да се упознају са најранијим видом штампе, високом штампом, начином израде печата и његовим отискивањем. Сваки учесник ће моћи по сопственом избору мотива да изради печат и након тога направи отисак. Поред стеченог и примењеног знања, учесници ће печат и отисак понети са собом.

Радионица ће бити реализована у сарадњи са студентима прве године одсека Примењена графика.

Радионицу ће водити проф. Гордана Петровић, доцент Габријела Булатовић и уметнички сарадник Ивана Флегар

Изложба приказује појединачне праксе 99 аутора као представника уметничких и научних дисциплина којима се баве, а кроз које нам се пружа увид у њихове индивидуалне стваралачке способности, ученост, преокупације, начине размишљања и сагледавања стварности.

Контекст Факултета, као средиште уметничког, научног живота и образовања, смешта ове разноврсне праксе у једну целовиту схему, и саму подељену на сегменте, одговарајуће дисциплинама које се проучавају на Факултету: Дизајн ентеријера и намештаја, Примењено вајарство, Примењено сликарство, Примењена графика, Керамика, Текстил, Костим, Сценографија, Индустријски дизајн, Графички дизајн и Конзервација и рестаурација.

Педагошки и менторски утицај наставника, на изложби је илустрован у форми видео и фотодокументације на екранима, а кроз одабране индивидуалне и тимске пројекте и остварења алумнија ФПУ.

Изложбу прати богат пратећи програм, где је сваки дан у току трајања изложбе посвећен једној области која се проучава на Факултету.

Програм се реализује у форми презентација и разговора са наставницима, тематских предавања и радионица отворених за најширу публику.

Изложба „Путовање према...човековом озелењавању планете - фотографије Мариа дел Курте “ представља радове швајцарског фотографа, Мариа дел Курта који има дугогодишње уметничке везе са Србијом. Реч је о причи у 300 слика са осмогодишњег дел Куртовог путовања по свету – од Јапана, Казахстана, Мадагаскара и Марока, до Мексика, Перуа, Таџикистана, Француске, Швајцарске, Србије и многих других земаља. Изложба је настала као реакција на развој „човечанства које се сувише удаљило од земље“, а уметник позива на размишљање о томе како се понашамо према биљном свету, истичући: „Овим пројектом сам хтео да прикажем један део дугачке историје односа између човека и биљака. Такође сам хтео да причам о уништењу животне средине, које је фактички већ почело, о прилагодљивости биљака, лепоти цвећа, тако добро описаној у митологији, о великој спретности баштована, другачијем размишљању у градовима, елеганцији једног тучка, разгранавању стабала...бескрајној истини.“

Пројекат ЦРВЕНИ ОКТОБАР замишљен је као музичко-сценски перформанс, креиран специјално поводом обележавања стогодишњице од Октобарске револуције. Главне теме овог перформанса биће промене које су уследиле после 1917. и значење револуције у данашње доба.

Изложба Поглед у Центар обухвата 211 радова 100 уметника и увид је у Графичку збирку Центра за графику. Настајала пуне две деценије, а започета са првим Издањима Центра и обогаћена поклонима уметника, Збирка данас броји преко 800 графичких листова укључујући дела уметника из различитих земаља.

Музеј града Београда постоји без сопствене зграде већ пуних 115 година. Због тога су блага која се у Музеју чувају углавном скривена од очију посетилаца.

Изложба приказује три национална архитектонска конкурса спроведена ради добијања решења за нову зграду Музеја града Београда.

Широм света, градови се налазе пред изазовима. На који начин може успети да се урбани простор и у временима његовог економског искоришћавања и приватизације изгради и одржи као заједнички простор друштва? Коју улогу играју уметност, култура, архитектура, самоорганизовано деловање и активизам у тим процесима?

У необичном историјско-друштвеном тренутку када се концепт интеграције земаља у Европску унију некима чини крајње промашен, а другима надасве потребан, здрав и логичан, хрватско-француско-италијански уметник Marc Pio Maximilien Salvelli представља се београдској културној средини великим циклусом „Метафоричан поздрав рађању Европе- work in progress“. Ради се о једном опсежном и слојевитом уметничком концепту, започетом још 1993, који је пре Београда представљен у Паризу, Мадриду, Риму, Љубљани, Загребу, Сарајеву и другим европским градовима.

На изложби jе представљена веома вредна Збирка фотографија Светозара Грдијана која се може сматрати врхунским дометом предратног српског журнализма.

Tracks and Traces представља уметнички дијалог аустријског уметника Андреаса Фогарашија и српског уметника Саше Ткаченка. Под утицајем урбаних простора, а инспирисани датом локацијом и неким замишљеним местима уметници разрађују идеје на поновном читању града кроз сећања на метеријалност и звук. Фогараши разрађује теме као што су идентитет, архитектура, економизација градова и културализација јавних простора, прибегавајући разним процедурама за (де)конструкцију идеје града. Ткаченко на наративан начин истражује историју урбаних локација, њихово присуство или нестанак током времена, њихов тренутни доказ постојања у нашој средини и свакодневној реалности.