Bodin
Оставу похрањену у лонцу чини преко две хиљаде комада сребрног новца из разних европских ковница, највише мађарских, тежине око 1,5 кг, као и српски невестински накит – почелица са трепетљикама, четири игле за косу, прстен са срцоликом главом и четири гранулирана дугмета. Остава је закопана у аустријско-турском ратовању крајем XVII века. Лонац је највероватније израђен у грнчарској радионици у Земуну, а сребрни накит је рад београдских златара XVII века.
Најраније ковање новца у остави је из 1511. године, а најмлађе из 1678. године.
Богородица у левој руци држи Христа, који десницом благосиља, док у десној има малу панагију, за коју се претпоставља да у ствари представља католички скапулар. Како су грко-италијански иконописци правили верске слике и за православне и за римокатоличке купце, неретко се дешавало да су се мешали елементи из источне и западне хришћанске иконографије. У горњем делу су приказани анђели који, са рукама прекрштеним на грудима у знак адорације, на облацима лебде изнад светих фигура, чиме целој композицији дају свечани тон. Икона има натпис Богородица [МН(ΤΡΕ) Ρ Θ(ΕΟ)]Υ, ХРИСТОС [Ί(ΗΣΟΥ)Σ Χ(ΡΙΣΤΟ)Σ)].
Непознати италијански иконописац под утицајем школе познате сликарске породице Рицо са Крита.
Петохлебница је богослужбени предмет који се састоји од великог равног тањира са стопом, за који су причвршћени трокраки свећњак и три посуде са поклопцима за пшеницу, уље и вино, и једног тањирића за литургијске хлебове. Користи се једном годишње у литији, током Великог бдења, у ноћи између Велике суботе и Васкрса.
Крст је израђен од шимшировог дрвета на којем су урезане сцене из живота Исуса Христа. Цео је опточен сребрним оковима у филигранској техници, са полудрагим камењем на краковима.