Оставу похрањену у лонцу чини преко две хиљаде комада сребрног новца из разних европских ковница, највише мађарских, тежине око 1,5 кг, као и српски невестински накит – почелица са трепетљикама, четири игле за косу, прстен са срцоликом главом и четири гранулирана дугмета. Остава је закопана у аустријско-турском ратовању крајем XVII века. Лонац је највероватније израђен у грнчарској радионици у Земуну, а сребрни накит је рад београдских златара XVII века.
Најраније ковање новца у остави је из 1511. године, а најмлађе из 1678. године.