На дну чаше цветоликог реципијента је кружни медаљон са ливеним мотивом осмокраког расцветалог крста. Масивну дршку краси урезана лозица, а везу са ободом лоптасто дугме. Чаша је изузетна по томе што нема аналогија у српској средњовековној баштини, по врхунски изведеном споју источњачких облика и грнчарских украса раног средњег века, и умећа византијских каменорезаца и златара X-XII столећа. Уметничку хармонију архаичних форми и декорације, познату у другим материјалима, могле су у XIV веку постићи само неке византијске радионице у Цариграду или Солуну. У њима су златари-уметници израђивали драгоцености за нарочите намене. Ова раскошна чаша могла је да служи за вино и на двору самог деспота Стефана Лазаревића, током прве четвртине XV века.