© Услови коришћења

Правоугаона плоча, оштећених ивица, била је фиксирана за камен темељац од тесаног кречњака. Са натписа на предњој страни сазнајемо да је камен темељац поставио вицекомандант Бот/// (нечитљивог имена јер je плоча на том месту оштећена), да је Србијом управљао гувернер принц Александар Виртембершки и да је градски заповедник био Франц Ксавијер Бали Марули. У натпису се спомињу папа Климент XII, цар Карло VI и епископ месни Антоније од Турна. У натпису са задње стране набрајају се часници језуитског реда, а међу њима и шест имена мисионара језуитског дома у Београду. Полагање камена темељца било је 31. јула 1732. године.

Аверс:
D. O. M.
& Ssmo JESU Nomini
Divæq Virgini in Coelum Assumptæ
MARIÆ
Ejus Sponso D. JOSEPHO,
Universæq Angleorum curiæ Tutelarium
Jgnatÿ & Francisci Xaverÿ Indigetum
Honori
Regnante Clemente XII. Pont. Max.
Imperante Carolo VI. Semper Augusto
Episcopo loci Antonio S.R.I.C. á Thurn
Sermo Duc/ Alexādro de Würthenberg;
Totius Comendante Excellmo D. Franc. Xav.
Bali Marulli
Locumtenente Maresschalo,
Albæ Gracæ
In Ecclesia Societatis JESU
Primum lapidem posuit
Vice Comendans D. Marchio Bott ///
D //// A /// or ////////x 7 //

Реверс:
Benedicente Rmo D. Aloys /// A /// Decano
Societatis JESU Genera //
A.R.P. Francisco Retz.
Austriæ Præposito Provincial /
Et Benefactore.
R.P. Francisco Mol/////s.
Ac Domûs Superiore
P. Ignatio C//chi.
P.P. Missionarÿs: Barth. Romedÿs, Benedicto
Maÿerl, Ignatio, Grueber, Ioan: Libenizcki,
Ioan: V//zenböck, Max: Niskens

Et Coadjutore Ædilj
Iosepho Sallinger
////o Festo D. Parentis 31 Julÿ 1732.

Подаци о предмету

  • Период 18. век
  • Година/датовање 1732.
  • Техника ливење, урезивање
  • Димензије висина 18,5 x ширина 16,5 цм
  • Инвентарни број ТАЗ 1970
  • Власништво Музеј града Београда
  • Изложен/и Конак кнегиње Љубице

© Услови коришћења

Оставу похрањену у лонцу чини преко две хиљаде комада сребрног новца из разних европских ковница, највише мађарских, тежине око 1,5 кг, као и српски невестински накит – почелица са трепетљикама, четири игле за косу, прстен са срцоликом главом и четири гранулирана дугмета. Остава је закопана у аустријско-турском ратовању крајем XVII века. Лонац је највероватније израђен у грнчарској радионици у Земуну, а сребрни накит је рад београдских златара XVII века.

Најраније ковање новца у остави је из 1511. године, а најмлађе из 1678. године.

Подаци о предмету

  • Период 17. век
  • Локалитет Ритопек
  • Година/датовање 1690.
  • Материјал сребро, керамика
  • Техника ливење, ковање, витло, филигран, гранулација
  • Димензије висина 12,5
  • Инвентарни број ТАЗ 421–428, 432–433, 447
  • Власништво Музеј града Београда
  • Изложен/и Конак кнегиње Љубице

© Услови коришћења

Богородица у левој руци држи Христа, који десницом благосиља, док у десној има малу панагију, за коју се претпоставља да у ствари представља католички скапулар. Како су грко-италијански иконописци правили верске слике и за православне и за римокатоличке купце, неретко се дешавало да су се мешали елементи из источне и западне хришћанске иконографије. У горњем делу су приказани анђели који, са рукама прекрштеним на грудима у знак адорације, на облацима лебде изнад светих фигура, чиме целој композицији дају свечани тон. Икона има натпис Богородица [МН(ΤΡΕ) Ρ Θ(ΕΟ)]Υ, ХРИСТОС [Ί(ΗΣΟΥ)Σ Χ(ΡΙΣΤΟ)Σ)].

Непознати италијански иконописац под утицајем школе познате сликарске породице Рицо са Крита.

Подаци о предмету

  • Период 18. век
  • Година/датовање 1711.
  • Материјал дрво
  • Техника темпера
  • Димензије висина 76 цм, ширина 64 цм, дебљина 2,8 цм.
  • Инвентарни број ЗС 66
  • Власништво Музеј града Београда
  • Изложен/и Конак кнегиње Љубице

© Услови коришћења

Петохлебница је богослужбени предмет који се састоји од великог равног тањира са стопом, за који су причвршћени трокраки свећњак и три посуде са поклопцима за пшеницу, уље и вино, и једног тањирића за литургијске хлебове. Користи се једном годишње у литији, током Великог бдења, у ноћи између Велике суботе и Васкрса.

Подаци о предмету

  • Период 18. век
  • Материјал сребро
  • Техника ливење
  • Пречник 28 цм
  • Инвентарни број ЛКРП 321
  • Власништво Музеј града Београда
  • Изложен/и Конак кнегиње Љубице

© Услови коришћења

Крст је израђен од шимшировог дрвета на којем су урезане сцене из живота Исуса Христа. Цео је опточен сребрним оковима у филигранској техници, са полудрагим камењем на краковима.

Подаци о предмету

  • Период 18. век
  • Материјал сребро, дрво, полудраги камен
  • Техника резбарење, филигран
  • Димензије висина 21 цм
  • Инвентарни број ЛКРП 298
  • Власништво Музеј града Београда
  • Изложен/и Конак кнегиње Љубице

© Услови коришћења

Триптих (триптихон) има облик једнобродне цркве и састављен је из три дела – средњег и два бочна која се преклапају преко средњег, затварајући га. На отвореним странама изрезбарене су сцене које прате распоред композиција у храму. У олтарском простору средишња је сцена Богородице на престолу са дететом Исусом, а изнад је представа Свете Тројице. Около је Лоза Јесејева, а над њом су јеванђелисти Лука и Матеј. Бочна крила триптиха подељена су у три нивоа: горњи, апсидални простор заузимају Благовести и јеванђелисти Марко и Јован, у средишњем делу св. Никола и св. Атанасије проповедају у храму, док у доњој зони св. Георгије убија аждају, а св. Димитрије бугарског цара Калојана. Изнад сваке композиције налази се урезан натпис на грчком језику. Наручилац и особа којој је триптих био намењен припадали су највишим круговима Православне цркве.

Подаци о предмету

  • Период 18. век
  • Материјал дрво
  • Техника резбарење
  • Димензије висина 12,4 цм, ширина 16,5 цм
  • Инвентарни број ТАЗ 1969
  • Власништво Музеј града Београда
  • Изложен/и Конак кнегиње Љубице

© Услови коришћења

Ковница Кремниц.

Аверс: цар држи скиптар и глоб са крстом, CAROL:VI·D:G:R:I·S:A:GE:HI:H:B:REX

Реверс: Богородица са Христом, PATRONA·REGNI HUNGARIÆ·1738

 

Подаци о предмету

  • Период 18. век
  • Година/датовање 1738.
  • Материјал злато
  • Техника ковање
  • Пречник 2,3 цм
  • Тежина 3,50 гр
  • Инвентарни број Н 2204
  • Власништво Музеј града Београда
  • Изложен/и Конак кнегиње Љубице

© Услови коришћења

Ковница Кремниц, година ковања 1678.

Аверс: цар држи скиптар и глоб са крстом, LEOPOLD·D·G·I·S·A·G·H·B·REX

Реверс: Богородица са Христом, ·AR·AV·DV·BV·MO:CO·TV· 1678·

 

Подаци о предмету

  • Период 17. век
  • Година/датовање 1678.
  • Материјал злато
  • Техника ковање
  • Пречник 2,4 цм
  • Тежина 3,55 гр
  • Инвентарни број Н 1171
  • Власништво Музеј града Београда
  • Изложен/и Конак кнегиње Љубице

© Услови коришћења

Аверс: двојица Турчина, окренута један према другом, са маслиновим гранама у рукама. Између њих су положене две укрштене сабље. Кружни натпис: NVLLA SALVS BELLO PACEM TE POSIMVS, натпис у одсечку: PAX PETENTIBVS DATA.

Реверс: суво дрво у пустој равници о чије гране су окачена два пробушена турска бубња, симболи рата, а у даљини, на хоризонту, полумесец који се спушта. Кружни натпис: ACCEPTA ACCEPTÆ SVNT VERBERA CAVSA QVIETIS, натпис у одсечку: PASSAROVITU. XXI. IVLII, испод Aº. MDCCXVIII.

Филип Хајнрих Милер (Phillip Heinrich Müller), Аугзбург

Подаци о предмету

  • Период 18. век
  • Година/датовање 1717.
  • Материјал сребро
  • Техника ковање
  • Пречник 3,2 cm
  • Инвентарни број Н 2985
  • Власништво Музеј града Београда
  • Изложен/и Конак кнегиње Љубице

© Услови коришћења

Аверс: попрсје Максимилијана Емануела Баварског (1662–1726) у оклопу. Натпис: MAX EMAN. D. G. V. – BA &. P. S. D. C. P. R. S. I. AR &. E. L. L. (MAXIMILIANUS EMANUEL, DEI GRATIA, UTRIUSQUE BAVARIAE, PALATINATVS SVPERIORIS | DUX, COMES PALATINATUS RHENI, SACRI ROMANI IMPERII ARCHIDAPIFER ET ELECTOR LAND GRAVIUS). Испод бисте је сигнатура GH.

Реверс: карта Подунавља, обасјаног сунчевим зрацима. Исписана су имена река Дунав, Сава, Тиса, Мориш и Тамиш, и градова Пешта и Осијек. Види се обрис Калемегдана са тврђавом, којом доминирају минарети и колоне хришћанске војске која опкољава турски Београд. Натпис у картуши, у четири реда: ALBA GRAECA / RECEPTA / MDCLXXXVIII / DIE 6 SEP. Лево од картуше: PLUS, десно: ULTRA. У средишњем делу, лево, у два реда: QVOD PETIT / OBTINET., а десно: MONSTRANT ITER. Лево од представе сунца: IN VIA VIRTUTI, десно: NULLA EST VIA.

Подаци о предмету

  • Период 17. век
  • Година/датовање 1688.
  • Материјал злато, бронза
  • Техника ковање
  • Пречник 4,2 цм
  • Инвентарни број Н 251
  • Власништво Музеј града Београда
  • Изложен/и Конак кнегиње Љубице

© Услови коришћења

Ратна сцена опсаде Београда 1688. године, израђена према ратним дневницима. Како аутор дела није боравио у Београду, изглед града није реалан, али су веома детаљно и декоративно приказани стварни догађаји тока опсаде. У горњем делу гравире је наслов у оригиналу: „Belgrado met syn slot en voor-steeden stormenderhand verovert door de keyserlyke machten, den 6 sept. 1688”.

Подаци о предмету

  • Период 17. век
  • Година/датовање 1688.
  • Материјал папир
  • Техника бакрорез
  • Димензије висина 46,4 x ширина 57,9 цм
  • Инвентарни број И1 206
  • Власништво Музеј града Београда
  • Изложен/и Конак кнегиње Љубице