Предавач: др Тијана Борић, Факултет уметности у Нишу
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
13. 12. 2017. у 17ч, улаз слободан

Дворски комплекси српских владара као најрепрезентативније градитељске и уметничке целине забележени су и у плодној фотографској заоставштини Анастаса Јовановића. Анастасово интересовање и потреба за фотографским овековечавањем српских владарских седишта династије Обреновић рефлектује широко распрострањену европску праксу бележења националних и династичких топоса.

Повод за одржавање програма је обележавање годишњице од добијања Нобелове награде. Наступају клавирски квартет “Анимато” и наш познати глумац Тихомир Станић.

Обавезно пријављивање на: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Контакт: ‎+381 69 513 57 55

Предавач: Проф. др Саша Брајовић, Филозофски факултет у Београду
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
6.12.2017. у 17ч, улаз слободан

Предавање је посвећено портретима црногорских владара Петра II и Данила I Петровића Његоша које је Анастас Јовановић створио од 1846. до 1860. године. Уметник је 1847. израдио литографски портрет Петра II Петровића Његоша, који је постао фронтиспис Горског вијенца 1847. и, ускоро, још једну литографију са владичиним ликом. Одавно упознат са изгледом и функцијом владарских портрета, до тада представљан у архијерејском орнату, Његош је желео да се представи и буде запамћен у црногорском народном оделу. Јовановић, у складу са Његошевим тежњама и националном идејом која је уобличила владарску презентацију у Европи током 19. века, креира портрет Његоша као националног владара. Истовремено, приказује га и у складу са кодовима традиционалне владарске презентације и идеализације. Сарадња Његоша и Јовановића прати се до јесени 1851, када настаје талботипски портрет и, према њему, литографија. И ови портрети приказују Његоша у црногорској ношњи и деловима европског грађанског одела, чиме се потврђују различити културни обрасци које је заступао у својој презентацији, као и у укупном деловању. Јовановић је заслужан и за концептуално креирање репрезентативног Његошевог портрета који је начинио бечки сликар Јохан Бес.

Сарадња књаза Данила I Петровића Његоша и Анастаса Јовановића почела је у Бечу 1851. и трајала до смрти књаза 1860. Књаз Данило је био потпуно свестан значаја владарске представе и њеног пласирања путем нових медија, а Анастас Јовановић је умео да препозна књажеве циљеве и пажљиво изгради његову визуелну презентацију. Уметник креира представе Данила као младог Његошевог наследника, затим као потврђеног књаза и, потом, као међународно признатог и угледног владара Црне Горе. Приказује га у црногорској одећи и у војној униформи, са одликовањима које је добио од руског и аустријског цара. Књаз се представља као ратник са истакнутом сабљом, али и са спуштеним оружјем, чиме исказује своју мирнодопску политику и реформе. Концептуални креатор изгледа Ордена за независност Црне Горе, који му је и додељен, Анастас Јовановић је са поштовањем и разумевањем створио јасну и заокружену визуелну презентацију црногорског владара. Комплементарност владара и уметника створила је нека од најбољих дела Анастаса Јовановића и најбоље портрете књаза Данила.

Пројекат ЦРВЕНИ ОКТОБАР замишљен је као музичко-сценски перформанс, креиран специјално поводом обележавања стогодишњице од Октобарске револуције. Главне теме овог перформанса биће промене које су уследиле после 1917. и значење револуције у данашње доба.

Културни елемент и Музеј града Београда позивају вас да овог викенда дођете у Музеј Паје Јовановића у коме ће се одржати ексклузивни концерти!

Историја данашње Библиотеке Српске академије наука и уметности започела је у Београду 1841. са оснивањем првог научног друштва у ослобођеној Србији – Друштва српске словесности (ДСС). То је била прва научна библиотека у Србији, чија је историја остала уско повезана са историјом саме Академије, која је 2016. обележила 175 година свог континуираног постојања.

Изложба Поглед у Центар обухвата 211 радова 100 уметника и увид је у Графичку збирку Центра за графику. Настајала пуне две деценије, а започета са првим Издањима Центра и обогаћена поклонима уметника, Збирка данас броји преко 800 графичких листова укључујући дела уметника из различитих земаља.

Предавач: Мср Данијела Ванушић, Музеј града Београда
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
29.11.2017. у 17ч, улаз слободан

Највећи национални литографски уметнички подухват настао током 19. века били су Споменици Србски Анастаса Јовановића. Најављени као едиција од дванаест свезака „одељанија”, требали су да излазe у Бечу у равномерном размаку од два месеца. Предвиђено је да свака свеска садржи четири литографије, односно три портрета и једну историјску композицију и одвојен, на два табака штампан пропратни текст с краћим биографијама и описима историјских догађаја. На овај начин аутор је планирао да у речи и слици прикаже историју српског народа од најстаријих времена до 1847. године. Због разних невоља којима је био изложен, на првом месту неповерењу бечке цензуре, од најављених дванаест, у периоду од 1850. до 1852. у Бечу су изашле само прве четири свеске Споменика.

Компаративном анализом расположивих историографских извора и сачуваних радова уметника, припремних студија, цртежа, акварела и литографија, извршена је могућа реконструкција основне идејне замисли целокупног литографског подухвата. На овај начин је указано на ауторову скривену симболичну поруку едиције Споменици Србски која се услед израженог пропагандног дејства литографског медија и историјске тематике едиције, залагала за нововековно буђење српске нације и повратaк династије Обреновић на кнежевски престо у Србији.

Концерт је посвећен жртвама Другог светског рата, а наступиће гудачки квартет „Аnime".

Предавач: др Игор Борозан, Филозофски факултет у Београду
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
22.11.2017. у 17ч, улаз слободан

Аутопортрет у уметности Анастаса Јовановића настао je као процес динамичког самоoбликовања појединца и визуелна је представа уметникове самосвести. Испитујући границе фотографског медија, Јовановић се континуирано уписивао у медијски свет, креирајући своје сопство у складу са ширим друштвеним и културним окружењем. Попут својих аустријских колега, Анастас Јовановић се представљао као обичан грађанин, уважени државни службеник, и као достојан уметник (фотограф) уобличен у границама академског (ликовног) образовања. Збир великог броја уметникових аутопортретних представа уобличен је у форми вербално-визуелне Аутобиографије и заокружен у јединствену мозаичку целину. Сложеност уметниковог бића и његово визуелно дејство препознати су као последица његовог социјалног и културног уобличавања у дефинисаним оквирима епохе обележене многобројним политичким обртима и револуционарним медијским иновацијама. Користећи се виузуелним језиком нових медија уметник је истовремено потврђивао лични али и дефинисао национални, династички, етнички и верски идентитет на тлу модерне српске државе.

У оквиру обележавања 200 година од рођења Анастаса Јовановића (1817-1899) Музеј града Београда је приредио изложбу Анастас Јовановић – Уметност и нови медији на којој ће посетиоци моћи да виде близу две стотине оригиналних радова уметника: цртежа, акварела, талботипија, фотографија, стереоскопских снимака и личних предмета из колекције Музеја града Београда.

Захваљујући богатој заоставштини уметника, на првом месту Фонду Анастаса Јовановића из Музеја града Београда, у години обележавања јубилеја 200 година од рођења Анастаса Јовановића, сложена и вишеструка активност Анастаса Јовановића (1817–1899) сагледана је на нов начин у светлу савремене медијске културе и уметности.

У Конаку кнегиње Љубице перформансом „Штуке су долетеле у зору...“ Културни елемент је свечано затворио изложбу „Београдско сајмиште – повратак у будућност“. Кроз перформанс који је представљао спој музике и плеса и који директно кореспондира са самом изложбом желели смо да прикажемо велику машинерију која се надвила над Београдом и оставила трајне и неизбрисиве последице. Перформанс је конципиран са уверењем да се жртве и све трагично прекинуте судбине не смеју заборавити, а прича о Сајмишту и уништеној нади мора поново испричати.

Историчар Иван Келемен одржаће предавање на тему „Најстарије београдске златарско-јувелирске радње“, на коме ће бити речи о београдским златарско-јувелирским радњама као важном делу привредне историје града Београда, али и о златарско-јувелирском старом занату као важном сегменту културне баштине Србије. 

Изложба “Београдско сајмиште – повратак у будућност” је део већег пројекта Архитектонског факултета Универзитета у Београду и Музеја града Београда, који је покренут на иницијативу Секретаријата за инвестиције града Београда. Пројекат се реализује у оквиру мастер курса “Студио М02У – Пројекат – Партиципативни урбани дизајн” у коме су поред мастер студената, наставника и сарадника са Архитектонског факултета и кустоса из Музеја града Београда узели учешћа и бројне реномиране институције из јавног, приватног и друштвеног сектора, као и бројни професори и врхунски експерти из земље и иностранства.

Музеј града Београда се са задовољством прикључује манифестацији Музеји Србије десет дана од 10 до 10 отварањем Музеја Паје Јовановића са продуженим радним временом.

Од 11. до 20. маја Музеј Паје Јовановића, Краља Милана 21/4, радиће од 10 до 22ч, сваког дана, осим недеље када ће радно време бити 10-14ч.

Очекујемо Вас!

Широм света, градови се налазе пред изазовима. На који начин може успети да се урбани простор и у временима његовог економског искоришћавања и приватизације изгради и одржи као заједнички простор друштва? Коју улогу играју уметност, култура, архитектура, самоорганизовано деловање и активизам у тим процесима?

Након великог успеха концерта-представе о Чајковском, Културни елемент у сарадњи са Музејом града Београда, у оквиру сезоне „Музички сводови Београда“, представиће још једну концерт-представу из циклуса „Портрети композитора“.

Музеј града Београда од 2011. организује Школски сајам културе "Тржница идеја" са циљем да се успостави континуирана сарадња између предшколских установа и школа, с једне и установа културе, с друге стране, користећи баштину као образовни ресурс а музеје као места за учење.

Музеји као места неформалног учења, још од седамдесетих година 20. века, најпре у скандинавским и земљама западне Европе, заузимају све битније место као алтернативни простори стицања знања у којима се баштина користи као ресурс у образовању. Излазећи из дотадашњих, конзервативних оквира музејске делатности, у музејима почињу да се креирају наменски програми за посетиоце различитих узрасних категорија, највише за децу и младе.