Један од најважнијих и садржински најбогатијих ритуала животног циклуса је свадба. Свадбени обичаји младеновачког краја, који прате склапање брака углавном су исти или слични са онима у осталим деловима Шумадије и у другим областима насељеним србима. То се нарочито огледа у обредима прелаза невесте из једне породице у другу, као и у обредима увођења невесте у домаћи култ младожењиног дома.

Поводом недавно објављене књиге Друштва свога доба, аутора академика Василија Крестића и др Иване Спасовић, тема предавања у оквиру Трибине љубитеља историје Београда посвећена је сарадњи претеча САНУ са српским народом. Друштво српске словесности (ДСС) основано је 1841, као највиша установа науке и уметности српског народа, а од 1864. до 1886. деловало је под именом Српско учено друштво (СУД).

На 39 паноа на Савском шеталишту биће приказана одликовања и новац из времена владавине династије Обреновић (1815-1839; 1858-1903), који се налазе у Збирци за новац и медаље Музеја града Београда.

У оквиру 23. међународног конгреса византијских студија, који се одржава у Београду од 22. до 27. августа, у Конаку кнегиње Љубице биће представљена изложба графика и фотографија "Атос. Света Гора".

Једна од најзначајнијих личности у културној и књижевној историји Бугарске, а и целог словенског света – епископ Климент свој земаљски пут завршава 27. јула 916. године. Упамћен у свести народа као Свети Климент Златни и Свети Климент Учитељ, мајстор бугарског књижевног језика, оснивач је прве књижевне школе и први епископ у средњовековној Бугарској. Саградио је мост између Моравске мисије словенских апостола Ћирила и Методија и Првог бугарског царства.

Поводом 150 година од рођења Јована Цвијића Српска академија наука и уметности, Музеј града Београда и Народни музеј Зрењанин имају част да Вас позову на отварање изложбе „Београдски атлас Јована Цвијића“.

У сарадњи са Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић“ у среду 2. марта у 19 часова у Конаку кнегиње Љубице одржаће се промоција књиге „Породична преписка кнеза Милоша Обреновића из Архивске збирке Јоце Вујића у Унивезитетској библиотеци Светозар Марковић“ , ауторке др Татјане Брзуловић Станисављевић.

Toком предавања биће објашњена разлика у модерним тумачењима категорија "драгог'' и ''полу-драгог" камења, чије дефинисање и потиче из савременог доба и посебно објашњена значења и вредновања племенитих материјала у античком свету.

Београд је у периоду између два светска рата обележила интензивна изградња стамбене архитектуре. Ове околности утицале су на даљи развитак специфичнe просторнe организацијe стана у којем се огледао свакодневни живот појединца, од београдске средње класе до интелектуалне елите. 

Вела Нигринова, првакиња и славна трагеткиња Народног позоришта у Београду обележила је медијски простор српске престонице крајем 19. века. Користећи фотографију као медиј за пласирање свог брижљиво изрежираног артифицираног лика, глумица је своју појавност пласирала варирајући свој идентитет између друштвене конструкције и неотуђиве аутономије личности. 

Савремени Београд изграђен је на темељима римског Сингидунума значајног центра Римског царства. Овај простор је током своје историје био средиште и раскршће многих култура и религија које можемо да реконструишемо на темељу археолошких остатака и писаних споменика. Резултати оваквих истраживања доприносе разумевању урбаног и хришћанског развоја Сингидунума.

Људи су одувек имали природну тежњу да се повежу са другим људима, овладају простором и временом и на тај начин побољшају квалитет живота. За такво нешто била је потребна размена информација, односно висок и сталан ниво комуникације. Њиховим унапређењем долазило је до напретка у култури и друштву у целини. Један од главних посредника у том процесу комуникације широм света биле су и остале поште и поштански сервиси.

Концепцијом изложбе је путем неколико тема представљена Цвијићева богата биографија научника, професора Велике школе и Универзитета, у два мандата ректора Универзитета, председника Српске краљевске академије, пријатеља династије Карађорђевић, неуморног истраживача и путника. У поставци је изложено близу сто оригиналних предмета/експоната из Легата Јована Цвијића, међу којима су рукописи, бележнице, фотографије, одликовања, уметничка дела, предмети примењене уметности, делови намештаја из Музеја Јована Цвијића, који је од 1965. године у саставу Музеја града Београда.

У галеријском простору Ректората Универзитета у Новом Саду (Бул. Зорана Ђинђића 1), отворена је 2. фебруара 2016. године гостујућа изложба „Београдски атлас Јована Цвијића“. Изложба је приређена у организацији Ректората Универзитета у Новом Саду, Српске академије наука и уметности и Музеја града Београда, након што је, на иницијативу и уз подршку САНУ, премијерно била постављена у Галерији САНУ крајем 2015. године, поводом јубилеја 150 година од рођења географа и научника Јована Цвијића. 

Прича о кнезу Михаилу Обреновићу је сторија о значајном владару Србије, члану династије Обреновић, кнезу реформатору и трагичној личности, наизглед добро познатој историографији и широј јавности.

Музеји у саставу Музеја града Београда ће за време новогодишњих празника радити по следећем распореду:

• 31. децембра, 1. и 7. јануара музеји неће радити
• 6. јануара музеји раде до 13 часова
• Осталим данима музеји раде по уобичајеном радном времену.
• Први програм На кафи код кнегиње Љубице у 2016. биће одржан у петак 15. јануара.

„Преко тридесет породица ће изложити на десетине предмета из своје породичне историје и показати нам шта је то што су чували генерацијама. Међу предметима знаменитих појединама попут Персиде Карађорђевић налазе се и лични детаљи породичне традиције наших савременика попут глумца Ивана Босиљчића, драматурга и редитеља Синише Ковачевића, глумице Љиљане Благојевић, диригента Весне Шоуц, соло певача Оливера Њега, пијанисте Николе Рацкова, и многих других“ – изјавио је Тадија Милетић, председник организације Културни елемент.

Поводом празника Дана примирја у Првом светском рату 11. новембра неће радити музеји у саставу Музеја града Београда.

У суботу, 31. октобра у 20 часова, у Конаку кнегиње Љубице биће одржан концерт под називом Меланхолија у оквиру пратећег програма изложбе Албрехт Дирер и његови савременици – Тријумфална поворка цара Максимилијана I, а поводом завршетка њеног гостовања у Београду. У сарадњи са организацијом Културни елемент, овим концертом Музеј града Београда наставља концертну сезону Музички сводови Београда. Окружене Диреровим графикама, наступиће Катарина & Љубица дуо, алтернативни ансамбл чији атипични наступи представљају синтезу музике, књижевности и визуелних уметности.

Овим концертом свечано ће бити затворена интернационална изложба графика Албрехта Дирера и његових савременика у Музеју града Београда.

Концерт је бесплатан, а број посетилаца ограничен.

Обавезно је пријављивање на: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. или 060 375 03 85.

Катарина & Љубица дуо настао је 2013. године и од тада обогаћује музичку сцену Србије и региона, својим ауторским импровизацијама, јединственом фузијом класике, џеза, ритмова Балкана и мотива са подручја Блиског истока. Њихови наступи препознатљиви су по аутентичном начину извођења, који је инспирисан тренутком, атмосфером и експериментом. Од свог оснивања, Катарина & Љубица дуо активно наступа у Србији и ван њених граница.

Због великог интересовања публике изложба Албрехт Дирер и његови савременици – Тријумфална поворка цара Максимилијана I биће продужена до уторка 3. новембра. С тим у вези Конак кнегиње Љубице радиће ванредно и у понедељак, 02. новембра од 10 до 17ч.

Последњих дана изложбе, од петка, 30. октобра, па до уторка, 03. новембра, број стручних вођења кроз поставку биће повећан и то по следећем распореду: петак (30.10), понедељак (02.11) и уторак (03. 11) у 11, 12, 13, 14, 15 и 16ч; субота (31. 10) у 13, 14, 15, 16, 17, 18 и 19ч; недеља (01. 11) у 11, 12 и 13ч.