Bodin
На Чукарици је у Саву свечано поринут оклопни чамац Јадар српске речне флотиле. Прослави је присуствовао већи број официра и грађана. Били су присутни и командант VII пешадијског пука пуковник Милисав Лешјанин и командант XI пешадијског пука, потпуковник Милијан Недељковић. Мотор за чамац је узет са једног аутомобила, док је купола са куглагерима скинута са потопљеног аустроугарског патролног чамца.
У септембру исте године догодио се велики немачко-аустроугарски напад на Београд, када је испаљено преко 30.000 граната. Након жестоких уличних борби и великог броја погинулих, Немци и Аустроугари преузимају контролу над градом.
Четворојеванђеље је отиснуто 1552. у Београду, у штампарији коју је Дубровчанин Тројан Гундулић откупио од кнеза Радише. Штампао га је јеромонах Мардарије из Мркшине цркве.
Гундулићева штампарија и делатност, као и рад других штампарија средином XVI века, уз обнављање цркава и оживљавање рада Пећке патријаршије, сведочанство су својеврсне националне и културне ренесансе српског народа.
На сто година по паду Смедерева, престоног града Деспотовине, две деценије после турске опсаде Беча и десетак година по оснивању Будимског пашалука, Срби су, користећи редак и повољан тренутак толерантног односа Османлија, сабрали све снаге да се одрже на ветрометини, да обнове сећања на саме себе, и да их као најдрагоценији аманет предају свом потомству. То је био легат који траје у темељима свих каснијих покрета и буна, коначно и обнове, васкрса српске државе.
Панорама Београда, гледаног преко Дунава, где су у првом плану Доњи град и његово пристаниште. Ликовно дело Јозефа Едера, издато у Бечу.
Ова панорама је у односу на друге постојеће једна од бољих, вернијих и истовремено коректнијих приказа Београда. Такође, она сведочи о развијеној трговини Дунавом, али је и документ о оријенталном Београду какав је он био пре циклуса аустро-турских ратова 1688–1789, који су уништили привреду и неповратно променили изглед града.
Рад гравера Марка Квирина. Лист је издат у Бечу и део је великог фонда старих карата и гравира. Ратна сцена је један од многобројних приказа аустријске опсаде и заузимања Београда 1789, у који с топовском ватром продиру аустријске јединице. Истовремено се, у првом плану, уз присуство главнокомандујућег фелдмаршала Лаудона, у аустријском логору на Дедињу слави постигнута победа. На гравири су приказани и распоред војске, униформе, живот у војном логору и велики број заробљених Турака, бранилаца града.
На дрворезу који је издао Волфганг Реш у Нирнбергу, приказан је напад јањичара Пири-паше на Доњи град Београдске тврђаве. У великој турској опсади, под командом самог султана Сулејмана Величанственог, заузете су угарске тврђаве на Сави и Дунаву, те је тако спречено дотурање помоћи опседнутом Београду. Доњи град је заузет 28. августа, а после преговора, Београд је капитулирао 29. августа 1521. Угарска посада и становништво су бродовима пребачени на север, а српски живаљ Београда је депортован у Цариград и околину, с обавезом да се брине о снабдевању престонице водом. Доскора је у околини Цариграда постојало село Белиград, а у самом граду једна махала је носила име Белиград-махала.
Дрворез Волфганга Реша појавио се у Немачкој исте године. Познате су нам три варијанте; ова представљена, друга веће висине, и трећа, која је у врху имала двостубачни текст у којем је пад Београда представљен као тешка казна Божија због хришћанске неслоге и грехова. Дрворез није резан инверзно, те би се права слика Београда могла добити када би се град посматрао у огледалу. Познатија од Решовог оригинала је његова реплика, без Турака у чамцима, објављена у Минстеровој Космографији универзалис (Cosmographia universalis), која је до 1652, током једног века, објављена на латинском, немачком, француском и италијанском, као највећи географски приручник тог времена, у преко четрдесет издања.