Bodin
Игла је припадала краљу Милану Обреновићу V. Израђена је од метка којим је, у Саборној цркви, 11. октобра 1882, Јелена-Илка Марковић, огорчена због погибије свог мужа Јеврема покушала атентат на краља Милана. На златном прстену, са наизменично постављеним рубинима и дијамантима, наставља се игла. У самом прстену фиксирана је глава метка од олова.
Краљица Наталија Обреновић је била изузетно образована и обдарена рафинираним укусом. Након удаје за краља Милана опремила је српски двор стилским намештајем, порцеланом, стаклом, сребрнинама и другим предметима примењених уметности из чувених европских радионица.
Један од сачуваних салона са двора, где је краљица Наталија често приређивала пријеме, је салонска гарнитура Луј XV. Састоји се од витрине, две конзоле, два огледала, фотеље за лежање (chaiselongue), паравана, сточића, секретера, две столице, комоде, стола, два орманчића – угаоне и једне украсне зидне конзоле.
Дрвени делови витрине исликани су флоралним елементима, а окови су изведени у сребру. На предњим, ширим странама конзола за огледала су сцене са аморетима. На секретеру и изнад великих зидних огледала, у барокним вињетама, исликане су пасторалне сцене.
Женске ципеле од беле атлас свиле, имају на деколтеу машну, и пету у облику неорококоа.
Ове ципеле носила је на свом венчању 1888. године, у Вазнесенској цркви у Београду, Милева Раносовић, ћерка сликара Петра Раносовића.
Краљица Драга Обреновић рођена је 1864. у Горњем Милановцу у чувеној породици Луњевица. Деда јој је био Никола Милићевић Луњевица, пријатељ Милоша Обреновића. Њен први брак, са инжењером Светозаром Машином, трајао је три године. Као млада удовица и веома образована жена која је говорила неколико страних језика, Драга је писала приповетке, романе и бавила се преводилачким радом. После развода краља Милана и краљице Наталије, постала је њена дворска дама. За краља Александра, последњег краља из династије Обреновић, удала се 1900. године. Због велике разлике у годинама и веровања да не може да има деце, краљица није била омиљена у народу. Убијена је заједно са краљем током Мајског преврата 10. јуна 1903. године.
Брош са ликом краљице Драге израђен је након њеног ступања на престо, према фотографији дворског фотографа Милана Јовановића. Краљица је приказана по устаљеном официјалном обрасцу са атрибутима који указују на њен статус остварен након преузимања власти.
Приказивање владарског лика на предметима употребне намене био је део репрезентативне политике која је за циљ имала популарисање краљичиног лика и владарског статуса. Овакво промовисање било је намењено ужем кругу јавности, превасходно дворском, на шта указује скупоценост материјала, лепота израде и мали број изведених примерака.
Тањири украшени портретима били су омиљени крајем 19. века. Лик краља Александра представљен је у средишту тањира, израђеног од белог порцелана, с тамнољубичастим ободом украшеним позлаћеним флоралним мотивима.
Краљ Александар (1876–1903) био је последњи владар династије Обреновић. На престо је доведен са свега тринаест година, после абдикације свога оца, краља Милана, 1889. године. Уместо њега је, до 1893, владало Треће намесништво, које су чинили Јован Ристић, Јован Белимарковић и Коста Протић. За време Александрове владавине донет је Устав, 1901. године, и настављен је привредни, културни и научни развој Србије. Његова женидба Драгом Машин, удовицом и бившом дворском дамом краљице Наталије Обреновић, изазвала је незадовољство народа, а нарочито официра, које је кулминирало завером, убиством владара током Мајског преврата 1903. године и уништењем читаве династије.