Bodin
Чаша је израђена од брушеног кристала и украшена емајлом и позлатом, којима су изведена три медаљона с различитим представама и натписима на руском језику. У једном од медаљона приказан је анђео с венцем у руци и натписом Госпођа кнегиња Љубица Обреновић, у другом српски грб с натписом Србија, а у трећем двоглави орао и текст „Царство од Немање установљено", што треба да подсећа на славну прошлост и право који српски народ полаже на своју земљу још од средњег века и династије Немањић.
Натписи указују да је чаша произведена у Русији.
Тома Вучић-Перишић (1788-1859) био је учесник Првог и Другог српског устанка, и једна од најзначајнијих личности уставобранитељског режима. У почетку је био веома близак Милошу Обреновићу, али је касније постао један од његових највећих противника. Допринео је Милошевој абдикацији, као и протеривању кнеза Михаила и породице Обреновић 1842. године.
Портрет је насликан у време када је Тома Вучић-Перишић био један од најмоћнијих људи у Србији. Представљен је у репрезентативној и скупоценој оријенталној ношњи која треба да укаже на његов висок државнички положај. Окренут традицији, носио је такву одећу чак и онда када је у Србији већина грађанске елите прихватила европски начин одевања.
Кнез Милан Обреновић (1819–1839) дошао је на власт након абдикације свог оца Милоша, 13. јуна 1839. године. Умро је од туберкулозе након само двадесет пет дана владавине, 8. јула, пре него што је добио прилику да, као кнез, потпише иједан акт. Након абдикације, Милош је морао да напусти Србију, а кнегиња Љубица је остала да негује њиховог сина. Милан је преминуо у Конаку, на рукама своје мајке.
На цртежу је приказана кнежева самртничка постеља окружена многобројном родбином, представницима државне управе, војске и цркве. Изнад постеље виси распеће, као и портрети кнеза Милоша и кнеза Милана, који и у том трагичном тренутку треба да подсете на владарски легитимитет Обреновића.
У кратком временском периоду, након 1521. године, Београд добија турско обележјa и постаје важан војни и трговински центар. Ковница турског новца у Београду отворена 1562. ради са малим прекидима до 1687. године. Поред сребрних акчи ковница у Београду је током четири године, од 1562. до 1566, издавала и златнике у име Сулејмана I (1520-1566). Они су веома ретки и овај примерак је један од шест до сада познатих.
На њему читамо (испис је на арапском) у преводу: Султан Сулејман син Селима Хана, светла му победа била, ковано у Београд 926 (година по Хиџри).
Име султана, чији је син, исказана жеља да му победа буде светла, место и време издавања, стоји на свим турским новцима исписано арапским писмом.
Поуздано најстарији примерак новца пронађен на подручју града Београда је тетрадрахма града Атине, кована почев од 393. године старе ере, и даље кроз четврти век. Припада ковањима старог стила.
На аверсу новца приказана је глава богиње Атине са атичким шлемом на глави окренута на десно, на реверсу је представљена сова, а десно од ње натпис: AQЕ.
Налаз новца се блиско повезује са раним присуством Келта, односно Скордиска, у међуречју Саве и Дунава, и њиховим додиром са хеленским светом на југу.