Bodin
Цртач и литограф је румунски фотограф Карл Сатмари, а у изради композиције је, највероватније, коришћен снимак догађаја од 10/22. августа 1872.
На слици је приказан тренутак проласка свечане поворке поред окићеног Капетан-Мишиног здања, на данашњем Студентском тргу, коју поздравља егзалтирано грађанство. На челу поворке су гардисти коњаници, а у кочијама новопроглашени кнез и сада већ бивши намесници. У поворци је кнез Долгоруки, изасланик руског цара Александра II. У позадини се види славолук подигнут за ту прилику.
План и панорама су успешна компилација гравера и издавача Матије Зојтера, коју је публиковао у Аугзбургу.
У горњем, већем и колорисаном делу, је приказан план Београда са пропратним текстом који се бави историјатом, положајем и опсадом града.
У доњем, мањем делу, је панорама Београда гледаног с воде и неколико воденица (помељара-прекаја) пред градом.
Рађен у великом формату, као прилог атласу или као самостални велики лист.
У другој половини XIX века на европским дворовима је популарно креирање одеће у стилу историцизма. Тај стил постаје присутан и на двору краља Александра и краљице Драге Обреновић. По њеној жељи, све дворске даме и супруге краљевских ађутаната и ордонанс-официра носиле су на дворским баловима хаљине израђене по узору на средњовековну властелинску одећу.
Ова уникатна хаљина је припадала Даници, супрузи Војислава Блазнавца, краљевог ордонанс-официра.
Брош у облику гране био је омиљени део накита богатих Београђанки у XIX веку. Носиле су га на барешу, украсној марами која се стављала око главе, или као брош.
Грана, богато украшена крупним дијамантима, припадала је кнегињи Персиди, супрузи кнеза Александра Карађорђевића. Прстен, поручен за кнегињу Персиду, начињен је у Бечу. Око средњег камена-алмандина је четрнаест брилијаната у дубоком фасунгу. Грана и прстен сачувани су у породици Анке Барловац, која је била блиско везана за династију Карађорђевић.
Вазу-пехар је Чедомиљ-Чеда Мијатовић (1842-1932), професор Велике школе у Београду, начелник министарства финансија, дипломата и књижевник, добио од енглеске владе по истеку свог службовања на месту посланика у Лондону, за време краља Милана Обреновића.
На белој основи пехара декорација је изведена на обе стране трбуха; на једној је флорална, са монограмом Т. В., а на другој, на венцу изведеном од ловора, у овалном оквиру је лик Чедомиљa Мијатовића.