Bodin
Доласком Келта на простор Подунавља и Поморавља крајем IV века старе ере, у свеколиком животу читавог региона збиле су се битне промене. Унете новине, особито оне из сфере обраде метала и израђевина од керамике у којима су Келти били веома вешти, поспешиле су производне процесе. У додиру са хеленистичким светом, келтско племе Скордисци, почињу да кују новац, по узору на тетрадрахме Филипа II Македонског. С временом се елиминишу натписи, монограми и други детаљи, шире се имитације имитација, али се током читаве ере њихове монетарне активности задржава основно обележје прототипа: комбинација глава / коњаник.
Под крај своје самосталности и монетарне активности, у неколико последњих деценија с краја старе ере, Скордисци су ковали ситан сребрни новац, такозване миниме. На матичном простору Скордиска у Срему, особито дуж десне обале Дунава, на сектору од Сланкамена до Земуна, запажен је већи број налаза минима. Келтске групације, осим оне настањене северније на територији данашње Републике Чешке, познате под именом Боји, нису ковале златан новац. То се извесно може рећи и за Скордиске настањене у међуречју Саве и Дунава.
Миним искован у злату свакако представља реткост, а употреба златне ковине у овом случају могла би се довести у везу са недостатком сребра у датом тренутку, у условима неке, нама недокучиве, локалне трансакције.
Сребрни номинал царице Салонине (253-268), жене цара Галијена, припадао је растуреној остави римског новца царева III века. Новац је искован 265, у времену након Галијеновог едикта о верском миру из 261. године, педесетак година пре доношења Миланског едикта о признавању хришћанске вере (313). Салонина је била хришћанка, о чему једино сведоче новци издати у њено име.
На аверсу овог, за сада уникатног примерка, је представљено попрсје царице, профилом оријентисаним на десно. Около тече натпис: SALONINA AVG.
На реверсу је представа Весте, односно царице (по вршку дијадеме на врху главе својствене владаркама), која седи на трону окренута на лево. Она у десној, испруженој руци, држи крст са крацима представљеним у облику тачака. У левој држи скиптар на чијем је врху формиран још један крст. Слику царице прати натпис: V E S T A. Уобичајена типолошка схема са исписом VESTA врло је добро послужила да се у скривеној форми искаже хришћанско опредељење царице Салонине.
У новчани систем Римског царства солид (solidus) је увео цар Константин Велики 309. године. Његова тежина од 4,55 гр (1/72 део римске либре) није се кроз векове мењала. Солид је у потоњим временима постао стандард златног новца који ће следити и Византија. У раном периоду ковања носио је као гаранцију исправности каткад римску цифру LXXII, или једно ОВ (што може бити грчки број 72, или скраћеница за obrussa = на ватри пробан).
Приказани примерак је вредности 1,5 солида. На аверсу уз бисту цара читамо IMP CONSTANTINVS MAX AVG, а на реверсу је дата представа бога Сунца, Сола, коју прати натпис SOLI INVI-CTO COMITI. Ознака ковнице је SIS (Сисак).
Овај златник, натписом величајући бога Сола, указује на стање званичне религије Царства у тренутку ковања (317. год). Хришћанство ће практично постати државна религија тек након Никејског сабора 325. године који је најавио и отворио сам цар Константин.
Новац је откривен у селу Ушћу код Обреновца у оквиру једне мање оставе златника.
Светоандрејска скупштина је одржана у Београду у времену од 11. децембра 1858. до 31. јануара 1859. године. На њој је извршена смена династија у Кнежевини Србији. Скупштина на српски трон враћа остарелог кнеза Милоша Обреновића. По угледу на европске земље, Милош издаје налог Савету да издвоји средства за издавање две врсте споменица, којима би се обележио овај значајан догађај за њега, његову династију и Србију. Споменице је требало да се поделе свим депутатима, учесницима Светоандрејске скупштине као израз захвалности.
Прву споменицу кружног облика, израђену од сребра, моделовао је Анастас Јовановић. На предњој страни је попрсје кнеза Милоша са исписом његовог имена, а на наличју у пет редова стоји испис: СВЕТО / АНДРЕЈСКА / СКУПШТИНА / 1858 / ЗА ПРИВРЖЕНОСТ. Уручена је свим грађанским лицима депутатима на Скупштини, којих је, према једном извору, било 378. За свештена лица која су били депутати на Светоандрејској скупштини, а њих је било 58, Милош је дао да се израде златни крстови, на којима стоји исписано: М. О I. / СВ. АНДР. СКУПШТИНА / 1858 с једне, а са друге: ЗА / ПРИВРЖЕНОСТ / Х.
Приказани примерак првог златног одличја обновљене Србије је за сада, колико је познато, и јединоочувани од оних 58, који су учесницима – депутатима Скупштине, додељени и уручени у Крагујевцу 1859. у време трајања Малогоспојинске народне скупштине, од 10. до 24. септембра.
Цар Јустинијан је за време своје дуге владавине учврстио северне дунавске границе обнављањем и подизањем нових утврђења, а византијско царство доживљава економски опоравак. Његов новац је често налажен у Београду.
На аверсу овога златника је приказан цар са шлемом и дијадемом како држи глоб са крстом, а около тече натпис DN IVSTINI-ANVS PP AVG.
На реверсу видимо фигуру Викторије у благом искораку, у десној руци јој је крст на дугој дршци, а у левој глоб са крстом. Натпис је VICTORI-A AVCCCS. У одсечку стоји CONOB (ковница Константинополис).