Београд је у периоду између два светска рата обележила интензивна изградња стамбене архитектуре. Ове околности утицале су на даљи развитак специфичнe просторнe организацијe стана у којем се огледао свакодневни живот појединца, од београдске средње класе до интелектуалне елите.
Вела Нигринова, првакиња и славна трагеткиња Народног позоришта у Београду обележила је медијски простор српске престонице крајем 19. века. Користећи фотографију као медиј за пласирање свог брижљиво изрежираног артифицираног лика, глумица је своју појавност пласирала варирајући свој идентитет између друштвене конструкције и неотуђиве аутономије личности.
Савремени Београд изграђен је на темељима римског Сингидунума значајног центра Римског царства. Овај простор је током своје историје био средиште и раскршће многих култура и религија које можемо да реконструишемо на темељу археолошких остатака и писаних споменика. Резултати оваквих истраживања доприносе разумевању урбаног и хришћанског развоја Сингидунума.
Људи су одувек имали природну тежњу да се повежу са другим људима, овладају простором и временом и на тај начин побољшају квалитет живота. За такво нешто била је потребна размена информација, односно висок и сталан ниво комуникације. Њиховим унапређењем долазило је до напретка у култури и друштву у целини. Један од главних посредника у том процесу комуникације широм света биле су и остале поште и поштански сервиси.