Изложба представља колекцију од 24 уметничке слике које је канадски уметник српског порекла, Браца Бонифације, поклонио Музеју града Београда и које ће овом приликом први пут бити пред београдском публиком. Изложбом су обухваћени радови из свих фаза Бонифацијевог стваралаштва, настали у периоду од 1979. до 2015. године, представљајући својеврстан пресек његовог ставаралачког опуса.

Сликана углавном у духу апстрактног експресионизма, Бонифацијева платна великог формата имају специфичнан спој европске апстрактне уметности и северноамеричког поп – арта. У својим радовима користи елементе симболизма и фигуративног сликарства како би изразио различите мисли и емоције, а још од најранијих дана фасциниран је језиком, игром речи и употребом слова на платнима. Бонифације је интернационално познат по текстовима инкорпорираним у уметничка дела. За већину људи ови текстови су збуњујући, али за Брацу су они начин да изрази свој поглед на свет. Ако кренемо да читамо исписане поруке, некада ћемо се добро забавити, негде добро замислити над исказима, али врло често нећемо моћи да нађемо смисао речи или ћемо наћи „скривене поруке“.

Браца Бонифације је уметничко име сликара Благоја Срдића који је рођен у Београду 1937. године. Завршио је Факултет примењених уметности, Одсек цртање и сликање, а похађао је и Архитектонски факултет у Београду. По завршетку студија се усавршавао у Атељеу Кругер у Франкфурту. Једно време након студија живео је у Француској, а затим 1973. одлази у Канаду. Постао је канадски држављанин 1976. и од тада живи и ради у Ванкуверу. Члан је Канадског удружења ликовних уметника и као познат и признат уметник до сада је имао више од 50 самосталних и преко 70 групних изложби.

На изложби су представљени биографски подаци и занимљивости из живота супруга српских владара из династија Обреновић и Карађорђевић.

Одабране су супруге владара Србије, а затим и Југославије, из времена после Другог српског устанка и ослобођења од Турака. Била су то четири владара из династије Обреновић и три из породице Карађорђевић. Супруге Обреновића биле су: кнегиња Љубица Обреновић, удата за кнеза Милоша, кнегиња Јулија Обреновић, супруга кнеза Михаила, кнегиња, а потом и краљица Наталија Обреновић, жена краља Милана и последња из династије Обреновића, краљица Драга, удата за краља Александра.

Владарке из дома Карађорђевића биле су Персида Карађорђевић, жена кнеза Александра и Марија, једина југословенска краљица, супруга краља Александра Карађорђевића. Кнегиња Зорка, жена Петра I Карађорђевића и ћерка црногорског краља Николе Петровића, преминула је 1890. године, четрнаест година пре него што је њен супург постао краљ Србије, због чега и није представљена на овој изложби.

Кроз богат фотографски материјал и изабране предмете из свакодневног живота ових жена, посетиоци могу да се упознају са њиховим личним причама. Желели смо да их представимо као обичне жене, што и јесу биле, са свакодневним радостима, потребама и проблемима. Због тога приче о њима говоре о животу који су водиле пре удаје, о њиховим, понекад срећним, а понекад несрећним браковима, о деци и учешћу у политичком животу Србије. Укратко, о свему ономе што чини живот једне жене и мајке, која је уз то и супруга владара.

Након одлично примљeнe прeмијeрe у Паризу, eлeктроакустички кабарe Анe Гњатовић бићe извeдeн у Сали под сводовима у Конаку кнeгињe Љубицe.

У оквиру трeћe сeзонe Музички сводови Бeограда Музeј града Бeограда и Културни eлeмeнт прeдстављају публици младe српскe умeтникe окупљeнe око пројeкта A Weill Ago.

Програм за сопран, клавир и eлeктронику инспирисан јe личношћу и музиком Курта Вајла. Вајловe пeсмe, али и гласови Лотe Лeња, Бeртолта Брeхта, Данила Киша..., звуци дeтињства и звуци рата, архивски снимци и лична историја, јављају сe, прeламају и наслојавају кроз пeванe, говорeнe, снимљeнe и сeмплованe одломкe. Тако изграђeн eлeктроакустички слој Анe Гњатовић контeкстуализујe и комeнтаришe Вајловe пeсмe којe сопран Тијана Ђуричић изводи уз клавирску пратњу Миливоја Вeљића. Зајeдно, ова два слоја склапају кабарeтски горко-сладак звучни наратив о умeтности и одговорности.

Улаз јe слободан.

Број посетилаца ограничен.
Контакт: ‎+381 69 513 57 55, Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Српска клавирска музика која је формирана према западним узорима и то у областима у Краљевини Србији посматрана је као део свеобухватног процеса европеизације српске културе у 19 веку. У том периоду посебно се издвојила салонска музика. Под овом синтагмом подразумева се врста музике, али музичка пракса која је тек средином двадесетог века нестала са историјске позорнице. Ко су били пионири развоја уметничке музике и како се она развијала на двору Обреновића откривамо кроз концерте-предавања које ће водити пијанисткиња Дина Чубриловић и предавач Срђан Тепарић, музички теоретичар, доцент на ФМУ у Београду и критичар Радио Београда.

Број посетилаца ограничен.
Контакт: ‎+381 69 513 57 55, Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

У Конаку кнегиње Љубице перформансом „Штуке су долетеле у зору...“ Културни елемент је свечано затворио изложбу „Београдско сајмиште – повратак у будућност“. Кроз перформанс који је представљао спој музике и плеса и који директно кореспондира са самом изложбом желели смо да прикажемо велику машинерију која се надвила над Београдом и оставила трајне и неизбрисиве последице. Перформанс је конципиран са уверењем да се жртве и све трагично прекинуте судбине не смеју заборавити, а прича о Сајмишту и уништеној нади мора поново испричати.

Изложба Београдско сајмиште – повратак у будућност представља завршну фазу истоименог пројекта организованог у сарадњи Музеја града Београда и Архитектонског факултета у Београду, а подржаног од стране УПГ Ноћ музеја. Изложбу су, под вођством својих профеора и кустоса Музеја града Београда, урадили студенти мастер студија Архитектонског факултета у Београду.

Стваралаштво вајара Саве Сандића (1915–2016) може се пратити током више од 60 година његове дуге уметничке каријере. Дела приказана на изложби само су мали део његовог богатог скулпторског опуса и представљају поклон колекцију коју је 2008. уметник даровао Музеју града Београда. Том приликом, Сава Сандић нагласио је да поклоном, који чини 39 скулптура, жели да оствари спомен на свој рад и живот у Београду.

Кроз најновија остварења у области графике, цртежа, анимације и експерименталне књиге, ауторка нам отвара нови “прозор”, надовезујући се на серију претходних изложби посвећених градовима, сећањима, импресијама и личним белешкама.

У оквиру 23. међународног конгреса византијских студија, који се одржава у Београду од 22. до 27. августа, у Конаку кнегиње Љубице биће представљена изложба графика и фотографија "Атос. Света Гора".

Посетиоци изложбе имају прилику да уживају у непоновљивим креацијама славних модних брендова, међу којима су Ђанфранко Фере, Марела Ферера, Гај Матиоло, Гатинони, Сестре Фонтана, Ђорђо Армани, Енрико Ковери, Лаура Бјађоти, Версаће, Валентино, Фенди, Ренато Балестра.

Највреднији предмети из богате Збирке за антику Музеја града Београда, њих око 200, који ће бити изложени у Конаку кнегиње Љубице. Разноврсношћу облика живописно говоре о занатским и уметничким тежњама античког света, о времену у коме се на овом простору рађао први Град, о интересовањима и култури његових становника, моди, као и о потреби појединца тога доба да јавно изразе своје богатство, благостање, заслуге и статус у друштву.

Једна од најзначајнијих личности у културној и књижевној историји Бугарске, а и целог словенског света – епископ Климент свој земаљски пут завршава 27. јула 916. године. Упамћен у свести народа као Свети Климент Златни и Свети Климент Учитељ, мајстор бугарског књижевног језика, оснивач је прве књижевне школе и први епископ у средњовековној Бугарској. Саградио је мост између Моравске мисије словенских апостола Ћирила и Методија и Првог бугарског царства.