Важан вид јеврејске визуелне културе, коме до сада није посвећивана знатна пажња, представљају фунерарни споменици обликовани и декорисани према принципима оријенталистички схваћене архитектуре. Ове репрезентативне гробнице настале у првим деценијама XX века, на сефардском јеврејском гробљу у Београду, сведочанство су прихватања и апропријације ових идеја у приватно-јавној сфери, каква је простор јеврејског гробља.

Један од најважнијих и садржински најбогатијих ритуала животног циклуса је свадба. Свадбени обичаји младеновачког краја, који прате склапање брака углавном су исти или слични са онима у осталим деловима Шумадије и у другим областима насељеним србима. То се нарочито огледа у обредима прелаза невесте из једне породице у другу, као и у обредима увођења невесте у домаћи култ младожењиног дома.

Меморијални музеј Јована Цвијића отворен је у кући у којој је велики географ и научник живео и радио. Налази се на Копитаревој градини, у више од сто година старом културноисторијском језгру у центру града, а саграђена је 1905. године по нацртима и жељама самог Цвијића. Цвијићева кућа са баштом која се издваја лепотом и ретким биљним врстама још увек одражава дух времена с почетка XX века.

Пратећи свој младалачки мото “Студирати ногама а не у кабинету”, велики истраживач и путник резултате своје необичне научне експедиције осликао је и у амбијенту своје куће. Цвијић је, поседујући и осећај за уметност и модерно, од Драгутина Инкиострија Медењака наручио израду целокупног ентеријера своје куће, чији је сваки детаљ дизајниран у маниру тада врло популарног стила у Европи, сецесији, која је овде обогаћена елементима српске националне примењене уметности.

Аутентичан изглед су задржале и салон и соба Цвијићеве супруге Љубице. У преосталом делу Цвијићеве куће постављена је изложба о животу, бројним путовањима и истраживачком раду нашег великог научника.

Јован Цвијић

Јован Цвијић (1865-1927), географ, научник, професор, ректор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије, почасни доктор и члан најстаријих академија и универзитета Европе, представља изузетну личност културне и научне историје Београда и Србије.

Између научних екскурзија и истраживачких путовања, развио је делатност у оквиру најзначајнијих институција Београда тог времена – Велике школе, новоустановљеног Београдског универзитета и Српске краљевске академије. Цвијић је био један од првих осам професора новоустановљеног Београдског универзитета, ректор Универзитета у два мандата и председник СКА, оснивач Српског географског друштва, првог такве врсте на Балкану, и покретач Гласника Српског географског друштва.

Цвијић је за собом оставио замашну и по областима разноврсну библиографију, великим делом на страним језицима; мапе, атласе и географске карте Балканског полуострва, етнографске карте, записе и цртеже, посветивши целе едиције феномену типологије балканских кућа, обичајима и психичким особинама људи различитих културних појасева Балкана.

Његовом заслугом, стручни термини за крашке облике из нашег језика усвојени су у светској науци о карсту − увала, поље, понор, хум, долина, јама.

Прегледајте предмете изложене у Музеју Јована Цвијића.

На нашем дигиталном депоу можете погледати и предмете из других музеја и збирки Музеја града Београда.

Радно време

• Понедељак: затворен
• Уторак, среда, четвртак и субота: 10-17 часова
• Петак: 10-18 часова
• Недеља: 10-14 часова

Контакт информације

• Адреса: Јелене Ћетковић 5
  
• Тел: 011 322 31 26
• Мејл: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Цене улазница

• Улазница: 200 дин
• Повлашћени (ђаци, студенти, незапослени и пензионери): 100 дин
• Групе: На сваких десет посетилаца у групи издају се две бесплатне улазнице. Ово се не односи на повлашћене категорије.
• Бесплатан улаз: свака последња субота у месецу; деца млађа од 7 година, посетиоци са инвалидитетом са пратиоцем, чланови МДС и ICOM-а и власници картица ЕURO<26 и ISIC.

Погледајте видео

Фотографије, скенирaни материјал и текстови уз предмете представљени на сајту Музеја града Београда заштићени су законом о интелектуалној својини. 

За било који начин некомерцијалне и комерцијалне употребе фотографија, скенираног материјала и текстова са сајта Музеја града Београда потребно је добити писану сагласност Музеја града Београда.

Молбу за коришћење материјала можете послати на Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели..

Кроз најновија остварења у области графике, цртежа, анимације и експерименталне књиге, ауторка нам отвара нови “прозор”, надовезујући се на серију претходних изложби посвећених градовима, сећањима, импресијама и личним белешкама.