Toком предавања биће објашњена разлика у модерним тумачењима категорија "драгог'' и ''полу-драгог" камења, чије дефинисање и потиче из савременог доба и посебно објашњена значења и вредновања племенитих материјала у античком свету.

Вела Нигринова, првакиња и славна трагеткиња Народног позоришта у Београду обележила је медијски простор српске престонице крајем 19. века. Користећи фотографију као медиј за пласирање свог брижљиво изрежираног артифицираног лика, глумица је своју појавност пласирала варирајући свој идентитет између друштвене конструкције и неотуђиве аутономије личности. 

Важан вид јеврејске визуелне културе, коме до сада није посвећивана знатна пажња, представљају фунерарни споменици обликовани и декорисани према принципима оријенталистички схваћене архитектуре. Ове репрезентативне гробнице настале у првим деценијама XX века, на сефардском јеврејском гробљу у Београду, сведочанство су прихватања и апропријације ових идеја у приватно-јавној сфери, каква је простор јеврејског гробља.

Савремени Београд изграђен је на темељима римског Сингидунума значајног центра Римског царства. Овај простор је током своје историје био средиште и раскршће многих култура и религија које можемо да реконструишемо на темељу археолошких остатака и писаних споменика. Резултати оваквих истраживања доприносе разумевању урбаног и хришћанског развоја Сингидунума.

Људи су одувек имали природну тежњу да се повежу са другим људима, овладају простором и временом и на тај начин побољшају квалитет живота. За такво нешто била је потребна размена информација, односно висок и сталан ниво комуникације. Њиховим унапређењем долазило је до напретка у култури и друштву у целини. Један од главних посредника у том процесу комуникације широм света биле су и остале поште и поштански сервиси.

Прича о кнезу Михаилу Обреновићу је сторија о значајном владару Србије, члану династије Обреновић, кнезу реформатору и трагичној личности, наизглед добро познатој историографији и широј јавности.