У празничном времену хлеб је свети симбол и метафора социјалне интеграције. У профаном времену је „храна наша насушна“. Ломи се или сече. Симбол је и светости и задовољства. Богатства и сиромаштва. Симбол је трансформације, рађања, трајања, умирања и новог рађања. Његова циклучно трајање од давнина се везивало с космогонијом. Прати човека од рођења до смрти. У религијама је медијум комуникације с Богом, боговима и божанствима.

У свакодневном животу хлеб је храна којом се задовољавају овоземаљске потребе - од ситог стомака до социјалних и политичких „игара“. Као симбол одрживости живота налази се у паралелном чулном односу са човеком. Као медијум смештен је у двојне токове трајања: профане и сакралне.

Хлеб је спона традиционалне и саврмене културе. Сваки облик хлеба има своје име, намену, време и простор. На предавању Хлеб, обичаји и културна баштина представиће се материјални (физички) облик хлеба у његовом нематеријалном (духовном) контексту кроз обичаје и облике комуникације.

У структури духовне културе остају материјални знаци те културе а хлеб је један од битних знакова и симбола, истина с кратким трајањем, али с развијеним значењима који се спознају и у најсавременијем друштву. Збирке предмета уз обичаје и нарочито велики опус култних хлебова у музејима Србије (и Балкана), заустављених у времену и у свом физичком облику, осим онтолошког значења којег носе представљају драгоцена сведочанства из прошлости, у садашњости и за будућност. На основу материјалног (физичког) и духовног, у интегралном приступу схватања култура понудиће се одговори улози хлеба у свеобухватном културном наслеђу.

Уз фотографски материјал из фундуса Етнографског музеја у Београду, значењски облици обе стране хлеба приближиће се публици и помоћу видео инсерта из документарних етнографских филмова.