On the occasion of the 60th anniversary of the founding of the Zemun Home Museum, the Belgrade City Museum presents the exhibition Tidinds of Zemun: announcements and advertisements 1919–1941.

The life in Zemun is presented through a somewhat unusual form: numerous ads that were published in newspapers of the time. Major newspapers and other publications from that period reveal the lifestyle of Zemun’s inhabitants, where they works and how they got employed, their dressing styles, entertainment habits; we learn how they got acquainted or married, and how they were dying.... The selected ads are divided into four units: official, private, commercial ads and classifieds.

Први светски рат је започео аустроугарским нападом на Београд 28. јула 1914. године. Међутим, мало је познато да је последње примирје у том рату потписано управо у Београду, чиме се симболично и затворио круг Великог рата, који је окончан тамо где је и започео, у Београду. Два дана након примирја потписаног са Немачком на Западном фронту, 13. новембра 1918. у згради Управе фондова, данашњег Народног музеја у Београду, потписана је Војна конвенција о примирју у Угарској, у 23 часа и 15 минута. Потписници су били војвода Живојин Мишић, генерал Пол Анри и пуковник Бела Линдер. Тема предавања биће околности које су довеле до потписивања примирја, војна и политичка ситуација у Београду, Србији и Угарској у октобру и новембру 1918, као и личне судбине учесника у тим преговорима.

НАЗИВ: Jaвна набавка мале вредности: опрема за културу
БРОЈ ЈАВНЕ НАБАВКЕ: 3/14
ДОКУМЕНТИ: ПОЗИВ ЗА ПОДНОШЕЊЕ ПОНУДА И КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА

Током Првог светског рата престоница Краљевине Србије - Београд, преживео је две аустро-угарске окупације. Прву, тринаестодневну у децембру 1914, и другу, многу дужу и трагичнију, од средине октобра 1915. до новембра 1918. године.

Град је изложен систематском терору, денацификацији, пљачки, а Београђани су преживели Голготу егзистенцијално угрожених, понижених и гладних становника града коме је пресуђено да постане тријумфални симбол и добитни улог Хабзбуршке монархије.

Прича о страдању, судбини појединаца, цивила, пре свега жена и деце, као и о варварству и одсуству историјске одговорности егзекутора је, чак и у колективној свести победничких српских ратника потиснута у други план и до данашњих дана скоро заборављена.

Почетком октобра 1915. године почиње велика офанзива Централних сила на Србију под командом немачког фелдмаршала Аугуста фон Макензена. Београд је нападан из два правца: Аустроугарска војска ка Доњем граду, Јалијама и Дорћолу, а немачке трупе преко Аде Циганлије и Чукарице ка Дедињу. После више дана огорчених борби, падом Торлака, Београд је заузет. Српска војска наставиће свој мукотрпни пут преко Албаније ка Крфу, а преосталим становницима Београда предстоје тешки дани окупације.

Одбрана Београда на простору Чукарице испричаће неке од најлепших прича о храбрости, пожртвовању, племенитости и човекољубљу које се и данас чувају у сећањима чукаричких породица. Никада до тада, Чукарица и Баново Брдо нису се сусрели са тако страховитим разарањем, али је та национално мешовита колонија поносних Београђана и поред свега успела да опстане на свом парчету земље поред Саве.