Константин А. Јовановић (1849–1923) припада генерацији архитеката који су на прелазу из 19. у 20. век својим градитељским рукописом додатно утицали на репрезентативни развој централног језгра, дајући Београду изглед савремене европске престонице. Захваљујући, пре свега, згради Народне банке, као и осталим делима, чији највећи део и данас постоји, име Константина Јовановића постало је део културног идентитета београдске средине. И мада је његова стваралачка биографија, након вишедеценијских истраживања различитих генерација, у великој мери реконструисана, његова индивидуалност, живот и историјски лик остали су недовољно познати.
Изложба Константин A. Јовановић: Архитекта великог формата посвећена обележавању 165 година од рођења једног од најугледнијих српских архитеката, покушај је да се јавности представи, не само градитељска већ и лична Јовановићева биографија. Захваљујући постојању богатог фонда који се чува у Музеју града Београда, нова истраживања открила су до сада непознате детаље из његовог живота који су, посматрани у ширем контексту, оживели лик Константина Јовановића.
Полазећи од породице као основе за афирмацију, развој и усмерење Јовановићеве индивидуалности, и пратећи хронолошки ток његовог живота осветљени су одређени друштвени, културни и политички феномени који су имали пресудну важност за његово лично, професионално и уметничко обликовање. Породични углед, блиске везе са владајућим домом Обреновића, као и пријатељства са другим моћним људима епохе омогућили су Константину Јовановићу да у складу са жељеним моралним, националним, интелектуалним и естетским нормама обликује свој живот и идентитет.
Бројне сегменте кроз које се може сагледати једна личност у историјској перспективи свели смо на пет целина. Пратећи хронолошки редослед догађаја, покушали смо да ре/конструишемо начин на који је Јовановић водио свој живот и да, свеобухватно посматрано, прикажемо резултате таквог живота.

Трећа по реду изложба из серије Интерполација, чији је аутор кустос Музеја града Београда мр Нада Сеферовић, представиће нове радове београдског уметника Александра Глигоријевића (1962). Ова серија изложби, започета прошле године, интерполирањем у већ постојећу сталну поставку деветнаестовековног Конака кнегиње Љубице извесног броја нових, модерних или савремених дела, с једне стране управо значајном различитошћу њиховог како историјског тако и визуелног карактера ствара интригантан и подстицајан контраст оку посматрача, док са друге стране има за циљ да сукцесивно покуша да представи најзначајнија дела из збирке савремене уметности Музеја која се услед недостатка излагачког простора иначе не могу видети, али и да укаже на занимљиве и пажње вредне поједине токове актуелне београдске уметничке праксе.

Тако ће овог пута, у башти Конака кнегиње Љубице – што такође представља значајну новину у београдској излагачкој пракси – бити изложене изузетно снажне и динамичне нове скулптуре огромних димензија овог београдског уметника. Обликоване од модуларно састављених делова некадашњих Боингових авиона ЈАТове флоте, хладни одсјај челика, титанијума и алуминијума ових скулптура својим изненађујуће ваздушастим и апстрактним али снажне динамичности облицима стварају изванредан контраст амбијенту резиденције сада већ неког далеког времена и предивне урбане баште у којој ће бити смештене.

Изложбу ће пратити веома занимљив ауторски филм о настанку ових скулптура, као и низ разговора кроз које ће они захтевнији посетиоци повремено моћи још детаљније да се упознају како са самим аутором тако и са његовим делима.

Гласило Скупштине града Београда које је поверено Музеју града Београда да га уређује и издаје. Први број Годишњака изашао је 1954. године. До сада је изашло 65 бројeва, у којима је објављено преко 800 радова више од 500 аутора свих профила. Тематски обрађује све видове људске делатности од најстаријих времена до данас.

Редакција Годишњака града Београда:

Ана Столић, Весна Бикић, Татјана Корићанац, Жанета Ђукић Перишић, Александар Кадијевић, Александар Фотић, Предраг Марковић и Милош Спасић

Уредник др Милош Спасић

Контакт: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.

У оквиру манифестације Дани Београда, Музеј града Београда је приредио изложбу Пејзажи Београда. Изложба је отворена у холу Старог двора у петак, 12. априла 2013.

На изложби су представљени пејзажи главног града, настали током прве половине 20. века. Изложено је пет слика: Надежда Петровић, Из Ресника, 1905; Живорад Настасијевић, Топчидер, 1912; Миодраг Петровић, Стари Београд; Јован Бијелић, Из Жаркова, 1929 и Јефто Перић, Савска обала, 1940.

Ова изложба представља избор из колекције пејзажа Музеја града Београда.

Аутор изложбе: музејски саветник Јасна Марковић