Уобичајено је да се историја Краљевине Србије током 1914. године реконструише тек од краја јуна поменуте године. Тиме се наглашавају само политички догађаји везани за Јулску кризу и касније ратне операције. Међутим, неправедно је историјску стварност у времену између „Бугарског" рата и сукоба са Аустроугарском свести на пуки ратни пролог. Читава друга половина 1913. као и први месеци 1914. године прошли су у покушајима да се српско друштво прилагоди последицама ратовања из 1912 ̶ 1913, али и да настави са државним и приватним плановима како су они били уобличени пре мобилизације 1912. године.

Тако је у овом времену трајала демобилизација српских војника, дислокација гарнизона у „Нове области", церемоније у част победничке војске, али и потрага за војничким посмртним остацима и њихов пренос у старе границе Краљевине где су се налазиле породичне гробнице.
С друге стране, „Шонда" и „ Вајферт" су зидали нове фабрике, Српско бродарско друштво купило је неколико модерних пароброда. Народно позориште је припремало нове представе, а становништво гласало на општинским изборима или се борило се са послератном скупоћом. Годиине 1915. између осталог очекивала се Уставотворна скупштима, али и оснивање Медицинског факултета у Београду.

Click on a year or link below for more information

• 1894

  Samuilo Stefanović offered his collection for sale to the Belgrade Municipality

• 1902

  The first collection acquisitions for the Municipal Museum

• 1903

  The establishment of the Museum

• 1911

  The letter in which the Belgrade Mayor Ljuba Davidović (Čika Ljuba) urged the municipal authorities to house the Municipal Museum in the Residence of Princess Ljubica

  The Decision of the Council of Ministers of the Kingdom of Serbia to put the Residence of Princess Ljubica at the disposal of the Municipal Museum

  A book was published in which the Residence of Princess Ljubica is identified in the image legend as the Museum of the City of Belgrade (Muzej varoši Beograd)

• 1929

  The Museum and the Library operated as a single institution

  The management of the Museum was entrusted to Marija Ilić Agapova

  The activities of the Museum at the premises of the Municipality in No. 1 Uzun Mirkova Street

• 1930-1931

  The Museum was moved into new premises in No. 26 Kralja Petra Street

  Belgrade Mayor Milan Nešić gave to the Museum a collection of original photos by I. V. Groman as a present

• 1932

  The first topical exhibitions

  Đorđe Weifert's present to the Museum

• 1935

  Another temporary dislocation of the Museum

  New permanent exhibition

• 1937

  The first one-artist exhibition at the Museum: A. Balaž, Belgrade through Images

• 1940

  The Museum working as a separate institution

  The establishment of the Cultural Centre (Dom kulture)

  Visit of Princess Olga

• 1941

  Dr. Miodrag Grbić, the first acting Director of the City Museum

  Devastation of the Museum in World War II

• 1942

  The Art Pavilion at Kalemegdan was incorporated into the City Museum

• 1944

  Allied Forces bombing raids

• 1945

  The Museum Commission for the Assessment of Damage made in World War II

  The new name of the Museum and the first post-war permanent exhibition

• 1948

  The first archaeological excavations

• 1941-1949

  The expropriation of museum objects during and after the war

• 1950

  The Museum's Specialized Library as a separate department

  The Museum of Illegal Partisan Printing-Houses became a part of the Belgrade

  The Fourth of July Museum became a part of the Belgrade City Museum

• 1952

  The Legacy of Paja Jovanović became a part of the Belgrade City Museum

• 1954

  Journal Godišnjak Muzeja Grada Beograda (Annual of the Belgrade City Museum) was published; the name of the journal was subsequently changed to Godišnjak Grada Beograda (Annual of the City of Belgrade)

  The announcement of the competition for the project of a new museum building

• 1961-1964

  The last three exhibitions at the Museum's premises at No. 1 Zmaj Jovina Street

• 1963

  The Museum of Toma Rosandić was open to public

• 1965

  In the Register of the Trade Court in Belgrade, October 15, 1903, was recorded as the founding date of the Belgrade City Museum

  The Memorial Museum of Jovan Cvijić was established

• 1966

   

  Forum of Belgrade's History Amateurs

   

• 1967

  The exhibition Belgrade in the 19th Century was set up at the Old Royal Court

• 1968

  The Zemun National Museum was integrated into the Belgrade City Museum

  The decision to house the City Museum in the Old Royal Court

  The Documentation Centre was formed

  The Memorial Museum of Jovan Cvijić was opened to public

• 1968-1980

  Activities of the Museum at Manak's House

• 1969

  The Museum of the Banjica Concentration Camp was established

  Petar Popović bequeathed his collection the Belgrade City Museum

• 1970

  The Department of Public Relations, Publishing and Education was established; the Museum's logo was created

  The Museum of Paja Jovanović was opened to public

  The Legacy of Pava and Milan Sekulić was opened to public

• 1970-1979

  The visiting exhibition Belgrade: Past, Present and Future within Belgrade's Week

• 1975-1989

  Trans-national cooperation with the Historical Museum of Warsaw

• 1976

  A new competition for the project of the building of the Belgrade City Museum

  The Memorial Museum of Ivo Andrić was opened to public

• 1980

  Конак кнегиње Љубице је у саставу Музеја

• 1981

  Легат Паве и Милана Секулића улази у састав Музеја града Београда

• 1985

  Музеј Младеновца је у саставу Музеја града Београда

• 1999

  "Merciful Angel"

• 2001

  The Legacy of Pava and Milan Sekulić was opened to public

• 2003

  The Celebration of the 100th anniversary of the Belgrade City Museum

  The Publishing of a representative illustrated monograph of the Belgrade City Museum

• 2006

  The building of the New Military Academy at No. 40b Resavska Street was allocated to the Belgrade City Museum

• 2007

  The Belgrade City Assembly excluded the bequests of Veljko Petrović, Nedeljko Gvozdenović and Risto Stijović from the Belgrade City Museum

Традиционална изложба ТИСО 2013 секције Текстил и савремено одевање УЛУПУДС-а се састоји из три сегмента - текстил, одевање и аксесоар. У питању је најзначајнија продукција ове секције између два ТИСО-а.

Изложба ТИСО је увек атрактивна због разноврсности експоната, техника израде као и коришћених материјала. Као посебан сегмент у Ноћи музеја планирано је ангажовање чланова секције који ће приказивати различите технике моделирања. Посетиоци изложбе ће том приликом моћи да се нађу у улози модела-манекана. Читав догађај биће забележен фотоапаратом, након чега ће фотографије бити постављене на званичном сајту удружења УЛУПУДС.

Изложба се реализује под покровитељством Општине Стари град, Министарства културе и информисања и Секретаријата за културу Града Београда. Медијски покровитељ је РТС.

Јелисавета Начић спада у оне знамените личности Београда о којима се повремено прича и пише. Познато је да је она прва жена дипломирани архитекта у Србији, али мало суграђана зна колико много је Јелисавета пројектовала, колико је било широко поље њених интересовања, колико граница је померила и у чему је све била пионир.

Дипломирала је 1900. на новооснованом Архитектонском одсеку Техничког факултета Велике школе и тако постала део прве генерације архитеката школованих у Београду. Иако је њен радни век био кратак – од дипломирања, до одвођења у логор Нежидер 1916, Јелисавета Начић је у савременој меморији града присутна пре свега значајним и разноликим архитектонским остварењима, од којих је највећи број препознат од стране стручњака и заштићен као културно добро или ужива статус претходне заштите. Опробала се као урбаниста, пројектовала је значајне јавне, али и приватне објекте, бавила се сакралном и индустријском архитектуром, интересовала се за изградњу економичних зграда за колективно становање радника.

Најбоље и најпрепознатљивије дело Јелисавете Начић у Београду је основна школа Краљ Петар Први коју је пројектовала на самом почетку каријере 1905-1907. године. Овим пројектом је показала сав свој потенцијал и раскошни таленат.

У логору Нежидер је упознала мужа, родила ћерку, а после ослобађања са породицом одлази у Дубровник. Према подацима којима располажемо након тога се више није бавила пројектовањем.

Наталија Обреновић (1859-1941), кнегиња и прва нововековна српска краљица, била је жена високог порекла. Врло млада, удајом за кнеза, а потом краља Милана Обреновића, са само 16 година постала је владарка Кнежевине Србије. Живела је другачије него што су живеле друге жене тога доба.

Иако је њен живот углавном био везан за брак и породицу, краљица Наталија имала је важну улогу у друштвеном животу Србије, посебно у еманципацији жена, организацији помоћи за сиромашне и неговању рањеника, нарочито током српско-бугарског рата.

Родила се у Фиренци, а као дете је остала сироче. У браку пуном неспоразума, са краљем Миланом, била је 13 година. Мајка је краља Александра Обреновића, коме је, током његове владавине, покушала да буде главни саветник. У њеном друштву се као дворска дама налазила и Драга Машин, чије је венчање са Александром било за Наталију велико разочарење. После мајског преврата 1903. сва имовина породице Обреновић припала је Наталији. Од тог тренутка, она је постала велики добротвор, пре свега Београдског универзитета. Након атентата на њеног сина, краља Александра, није се враћала у Србију. Утеху је нашла у вери – прешла је у католичку веру и замонашила се.

У Србији је, са прекидима, живела свега око 15 година, а током свог дугог живота била је сведок пет ратова (два српско-турска, српско-бугарски, Први и Други светски рат).

Умрла је сама и заборављена, у манастиру у Паризу.