Изванредан аутопортрет Игора Васиљева (1923-1954) је мали аутобиографски дневник. По снази доживљаја, оштром зацртавању карактера, немирној и живој експресији душевног стања, као и цртачкој сигурности, колористичкој чистоћи и звучности, спада у најзначајнија дела његовог стваралаштва. Аутопортрет чврстог цртежа, концентрисаног и продорног погледа са изразом мисаоне усредсређености, показује сликара велике смелости и обдарености. Немирног и трагалачког темперамента, он не губи ништа од своје оригиналности ни онда када следи Ван Гога, улазећи у широки дијапазон експресионистичких истраживања. Прерана и неразјашњена смрт Игора Васиљева луцидно је наслућена у Аутопортрету, којим је уметник открио велику осетљивост своје природе, немире, страхове, слутње.