There is no translation available.
Доситеј Зорана Павловића (1932) је представљен као лебдећа фигура. Он делује својеврсним драмским набојем и егзистенцијалним немиром. Лелујавих нежних контура, прозрачног волумена на тамној позадини, делује као сена осветљена изнутра духовном свелошћу и као трајни траг људског боравка у великој историјској ноћи. Светлост је преточена у боју која зрачи из саме фигуре.