По завршеном школовању у родној Подгорици и Прокупљу, Стијовић је 1909. уписао Уметничку школу у Београду у класи Ђорђа Јовановића. Учествовао је у Првом светском рату. Са рањеницима и реконвалесцентима пребачен је из Албаније у Француску, где најпре 1916. уписује École des Beaux-Arts у Марсеју, а потом École des Beaux-Arts у Паризу. У Београд се вратио 1928. године. Радио је низ година као професор цртања у гимназији. Изабран је за члана Српске академије наука и уметности 1965. године. Вајао је скулптуре жена, птица и животиња у племенитом дрвету, камену и бронзи, као и портрете и споменике значајних личности. Стијовић је обдарена сензибилна скулпторска личност. Он је вајар интимиста, финих осећања. Његове женске фигуре изражене су наивном експресивношћу. Сва његова дела, изванредна по стилу и обради носе снажан печат његове уметничке личности и фине стилизације.