Две године након завођења шестојануарске диктатуре 1929, услед економске кризе и притиска страног капитала коме није одговарао режим без контроле јавности и скупштине, краљ Александар се одлучио на увођење ограничене уставности. Тек 3. септембра 1931. је донет Устав који је предвиђао дводомни систем, са Народном скупштином и Сенатом. Међутим, иако је добила Устав, држава није постала парламентарна. Политичке странке су и даље биле забрањене, а без њих парламентаризам као систем није могао да функционише. По доношењу Устава расписани су избори и заказани за 8. новембар 1931, док је избор сенатора обављен 3. јануара наредне године. После избора, 18. јануара је одржан заједнички састанак народног представништва, Сената и Народне скупштине, којим су наизменично председавали Анте Павелић – зубар, председник Сената и Коста Кумануди, председник Народне скупштине. Краљ Александар отворио је заједничку седницу престоном беседом којом је све наредне седнице прогласио отвореним.