Припремни радови на изградњи моста почели су маја 1930, а први шип је побијен 20. јула исте године. Изградња моста била је поверена француском грађевинском друштву из Париза, а гвоздену конструкцију испоручила је немачка фирма из Оберхаузена. Према пројекту, мост је требало да буде ланчан, и да служи за трамвајски, колски и пешачки саобраћај. Предвиђена ширина моста била је 18 метара, по 3 метра са обе стране за пешачке стазе и 12 метара за коловоз. Дужина моста је 457 м, а рок за градњу био је јун 1933. Већ у новембру 1932, због нерешених питања око репарација, немачка фирма је обуставила радове на монтирању гвоздене конструкције. Радови су већ каснили и због нехата Општине београдске која није на време извршила експропријацију земљишта на београдској страни, што је било неопходно за подизање вијадукта који би преко Карађорђеве улице спајао Господску улицу (данас Бранкова) и сам мост. Најзад, када је у јануару 1933. решено ово питање, радови су настављени и спајање последњих делова гвоздене конструкције је обављено новембра 1933. у присуству министра Стјепана Сркуља и вајара Ивана Мештровића. Завршни радови и прилази из Господске и Поп Лукине улице трајали су још годину дана, и мост је свечано отворен у децембру 1934.