1911.

There is no translation available.

  • Писмо предсeдника општине Љубе Давидовића (Чика Љубе) за смештај Општинског музеја
  • Решење Министарског савета Краљевине Србије о уступању Конака кнегиње Љубице за Општински музеј
  • Излази публикација о Београду где је Конак кнегиње Љубице потписан као Музеј вароши Београда

Из Конака кнегиње Љубице иселили су се Касациони и Апелациони суд. Зграда је тако остала празна, па се председник Београдске општине Љубомир М. Давидовић обратио Министарству правде са молбом да се у њу смести Општински музеј. Општинска управа је желела да зграду сачува од пропасти због њеног "старинског стила а како је она неупотребљива за канцеларије, а да се не рабати празна, на тај начин један споменик из прошлости би се сачувао и биле би задовољене културне потребе Београда".

Министарски савет је 21. октобра 1911. године, на предлог министра правде др Д. Аранђеловића, донео решење бр. 16455, да се зграда у Богојављенској улици (данас Кнеза Симе Марковића) бесплатно уступа Београдској општини за њен музеј. Материјал је концепцијски требало изложити у два одељења. У првом би се нашли сви предмети који се односе на историју Београда и његов развитак, а у другом уметничка збирка предмета које је Општина откупљивала на југословенским изложбама, као и модели споменика који се подижу у граду. План о усељавању Музеја је био пред самом реализацијом, али никада није остварен, претпостављамо, због ратова који су уследили.

Следеће сведочанство о покушају смештања Општинског музеја срећемо у публикацији Београд изглед вароши и улица по фотографијама из разног доба, коју је штампала Београдска општина 1911. године. У њој се налази фотографија Конака кнегиње Љубице са потписом - Музеј вароши Београда. Даља истраживања су показала да донета одлука никада није била остварена. Поменута књига је луксузно опремљена и требало да послужи као дар Општине принцези Јелени, кћерки краља Петра I, која се верила са руским принцом Константиновичем.