Делфа Иванић (1881-1972) je само још једна у низу неправедно заборављених српских хероина. Била је један од оснивача „Кола српских сестара" (1903), хуманиста, прва Српкињa која је добила медаљу „Флоранс Најтингејл" Међународног Црвеног крста, борац за бољи положај и статус жена, новинар и писац, неуморни друштвени радник...

Припадала је оној генерацији коју су њени савременици, а и каснији научници сматрали најидеалнијом, најнесебичнијом и најпожртвованијом коју је српски народ имао, поред устаничке генерације с почетка 19. века. Ова хероина јаког карактера, велике енергије и изузетних моралних особина сама је истицала да је у свом животу највише поносна на то што су Надежда Петровић и она створиле „Коло српских сестара", на спасавање српских рањеника у Љешу 1912-1913. и на акцију слања пакета српским заробљеницима у аустроугарским и немачким логорима.

Поводом обележавања 110 година од оснивања „Кола српских сестара" и 100 година од завршетка Балканских ратова објављене су, најзад, и успомене Делфе Иванић, драгоцено сведочанство једног трагичног доба.