Музеј Козаре у Приједору, 9-26. фебруар 2018.
Аутор изложбе: Татјана Корићанац, кустос Музеја Јована Цвијића

Музеј града Београда је крајем 2017. године трајно поклонио Основној школи „Јован Цвијић“ у Брежницама код Приједора галеријски део изложбе о Јовану Цвијићу, премијерно постављене 2015. године у Галерији САНУ, поводом јубилеја 150 година од рођења научника (1865-2015). Изложба, којом је представљена Цвијићева богата биографија научника, географа угледног имена, професора и ректора Београдског унивезитета, председника Српске краљевске академије, почасног доктора и члана најстаријих академија и универзитета Европе, неуморног истраживача и путника, организована је у Галерији САНУ сарадњом Српске академије наука и уметности и Музеја града Београда и потом je гостовала у многим градовима Србије.

Предавач: Чедомир Васић, професор емеритус, Универзитет уметности у Београду
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
Среда, 31. јануар 2018, у 17 часова, улаз слободан

Знаменити ликовни опус Анастаса Јовановића, настао средином 19. века и остварен помоћу тада актуелних визуелних средстава, на најбољи начин сведочи о времену, људима, њиховим идејама и хтењима. Најзначајнији део тог опуса чине литографије и фотографије које су својом ликовном обрадом и документарним својствима одговарале потребама наручилаца, али и важним циљевима у успостављању идентитета српске државе, промовисању националног ослобођења и јединства јужних Словена.

Предавач: мср Вељко Џикић, конзерватор Централног института за конзервацију
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
Среда, 24. јануар 2018, у 17 часова, улаз слободан

На предавању ће бити представљен процес дигитализације фотографија из Фонда Анастаса Јовановића Музеја града Београда, који чува највећу збирку уметникових фотографија и талботипија. Процес дигитализације спроведен је током 2016. године у Централном институту за конзервацију, поводом реализације пројекта обележавања јубилеја 200 година од рођења Анастаса Јовановића. Дигитализација има изузетан значај за распрострањеност фотографског опуса Анастаса Јовановића, чиме се драстично повећава доступност грађе како истраживачима, тако и широј публици. Такође, дигитализација је препозната и као мера превентивне конзервације, јер смањује потребу за физичком манипулацијом предмета, што доприноси дугорочној конзервацији грађе.

Предавач: мр Јелена Пераћ, музејски саветник Музеја примењене уметности у Београду
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
17. 1. 2018. у 17ч, улаз слободан

Током педесетих година XIX века у Бечу је деловала уметничка радионица коју је водио Анастас Јовановић. Иако документација о њеном пословању није сачувана, обим и врста делатности радионице-атељеа могу се реконструисати на основу више извора.

Serbian piano music was based on the model of the music from the West, and it blossomed in the parts of the Kingdom of Serbia that had been under the European influence in the 19th century. During the period, the drawing-room music had its special place. It included a type of music, but also the musical practice that have disappeared from the historical scene by the mid 19th century. The ones who were the pioneers in the development of this artistic movement, and how did the movement develop at the Obrenović’s court, will be revealed through concerts/lectures held by the pianist Dina Čubrilović, and lecturer Srđan Teparić, who is an expert in musical theory, assisten professor at the Faculty of Musical Arts, and Radio Belgrade’s critic

The number of visitors is limited.

Contact: ‎+381 69 513 57 55, This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.