Bodin
There are several sketches of the portrait of Queen Maria in the Legacy of Paja Jovanović and they are the evidence of the artist’s meticulous preparations for painting this representative painting. The canvas was kept in his studio in Vienna until 1952, when it was transferred to Belgrade. The painting forms a pair with the portrait of King Aleksandar Karađorđević. Both portraits were made after the wedding of Princess Maria Hohenzollern, daughter of the Romanian king Ferdinand I, and King Aleksandar in 1922.
Jovanović painted the portraits of King Aleksandar and Queen Maria Karađorđević on several occasions, made several sketches in pencil, and included the queen's image in the design for the thousand-dinar banknote of the Kingdom of Yugoslavia in 1931.
With his portraits, Jovanović created supreme works that conformed to the poetics of Academic Realism and they earned him renown beyond the borders of Europe.
The monumental historical composition, one of the most famous works of Paja Jovanović, was painted on commission from the Kingdom of Serbia for the Exposition Universelle in Paris in 1900. The theme to be shown was the Coronation of Dušan as the Emperor of the Serbs, Greeks and Bulgarians in Skopje, on April 14, 1346. The intention to express, through artistic means, the memory of the important historical moment that had confirmed the magnificence of the Serbian medieval empire was perfectly suitable to express the political ambitions of the reinstated Kingdom of Serbia.
The painting shows Stefan Dušan with his family and Despot Oliver reading a charter, surrounded by nobility and masters in medieval dress. In the mid-20th century, the title “Coronation of Emperor Dušan” was changed to “Proclamation of the Code of Emperor Dušan”. However, some historians suggest that the original title should be used. Due to this, it is possible to find both titles in the literature.
Предавач: др Игор Борозан, Филозофски факултет у Београду
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
22.11.2017. у 17ч, улаз слободан
Аутопортрет у уметности Анастаса Јовановића настао je као процес динамичког самоoбликовања појединца и визуелна је представа уметникове самосвести. Испитујући границе фотографског медија, Јовановић се континуирано уписивао у медијски свет, креирајући своје сопство у складу са ширим друштвеним и културним окружењем. Попут својих аустријских колега, Анастас Јовановић се представљао као обичан грађанин, уважени државни службеник, и као достојан уметник (фотограф) уобличен у границама академског (ликовног) образовања. Збир великог броја уметникових аутопортретних представа уобличен је у форми вербално-визуелне Аутобиографије и заокружен у јединствену мозаичку целину. Сложеност уметниковог бића и његово визуелно дејство препознати су као последица његовог социјалног и културног уобличавања у дефинисаним оквирима епохе обележене многобројним политичким обртима и револуционарним медијским иновацијама. Користећи се виузуелним језиком нових медија уметник је истовремено потврђивао лични али и дефинисао национални, династички, етнички и верски идентитет на тлу модерне српске државе.
In honour of 200 years since Anastas Jovanović’s birth (1817-1899), Belgrade City Museum has organized the exhibition titled Anastas Jovanović – Art and New Media. The visitors would be able to see close to two hundred original works by the artist: drawings, aquarelles, talbotypes, photographs, stereoscopic shots, and personal objects from Belgrade City Museum’s collection.
Захваљујући богатој заоставштини уметника, на првом месту Фонду Анастаса Јовановића из Музеја града Београда, у години обележавања јубилеја 200 година од рођења Анастаса Јовановића, сложена и вишеструка активност Анастаса Јовановића (1817–1899) сагледана је на нов начин у светлу савремене медијске културе и уметности.