Bodin
Изложба открива врло богат и занимљив живот Земунаца у бурном периоду пуном сећања на ужасе Првог светског рата, пропраћеном економском кризом и нестабилним политичким приликама у држави. Док се свет приближавао новом рату, Земунци су настојали да живот испуне културним дешавањима, спортско-рекреативним активностима и забавом.
Изложба Светлост од Светлости пружа целовит увид у стваралаштво Јоргоса Кордиса и представља ретроспективу радова насталих од 2007. до 2017. Највећи део од 76 изложених радова, рађених у различитим техникама: од јајчане темпере на дрвету, преко туша на папиру па до дигиталних слика, чине иконе подељене у неколико тематских целина: Старе иконе, Светогорски Светитељи, Богослови Светитељи. Сликама из циклуса На хомеровским обалама и Личности Византије Кордис испитује ефекте примене византијских принципа у световном савременом сликарству.
The exhibition A Close-Up Look Into Paja Jovanović’s Atelier is dedicated to reconstruction of the interior, as well as, recreating the atmosphere of Jovanović’s atelier in Vienna. In accordance to the artist’s wish, the inventory was donated to Belgrade City Museum in 1952. The artist’s paintings, drawings, sketches, personal objects, and artistic requisites, which were a part of once luxurious Viennese atelier, will be exhibited in the Museum of Paja Jovanović.
Музеј града Београда позива све кандидате заинтересоване за волонтирање у Музеју Иве Андрића на пословима везаним за рад са публиком и вођење посетилаца кроз музејску поставку, а који испуњавају следеће услове:
- Студенти друштвених наука (предност ће имати апсолвенти)
- Познавање енглеског језика
- Могућност ангажовања 20 сати недељно (прописано уговором)
- Одговорност и посвећеност послу
да пошаљу своју биографију и мотивационо писмо на This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it..
Кандидати који уђу у најужи избор биће позвани на разговор.
Кандидати који потпишу и испуне услове уговора у трајању од годину дана стичу право полагања кустоског испита.
Додатне информације можете добити на телефон Музеја Иве Андрића 011/3238-397 или на This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it..
Обично се за почетак историје фрањевачког реда у Београду узима 1280. година према једном запису фра Фортуната Хибера из 1686, где се у попису са годинама оснивања фрањевачких пребивалишта и манастира у Угарској Провинцији Пресвете Девице Марије налази и Београд. Уз име Griechisch Weissenburg записана је 1280. година. Од тада до данас фрањевци су са мањим прекидима присутни у Београду.
Података о томе где се могао налазити први фрањевачки самостан у Београду нема. Самостан о коме је сачувано нешто више података настао је између 1419. и 1432. године, за време владавине деспота Стефана Лазаревића (1389-1427) или коју годину касније. Фрањевачки самостан у Београду се по свему судећи налазио у Доњем граду. Захваљујући старим плановима Београда и подацима из историјских извора данас је могуће са великом сигурношћу одредити место тог фрањевачког комплека, у оквиру којег је била и црква, за коју постоје индиције да је била посвећена Богородици и да је у неком тренутку била катедрала Београдске бискупије.