×There is no translation available.Предавање је посвећено гравирама из Музеја града Београда од којих се велики број налази у књизи и на изложби Брег за размишљање. Број и значај ових гравира превазилази све збирке из других институција у Србији. На Трибини ће о историјату збирке гравира Музеја града Београда, о њиховим дародавцима и начину на који су оне стизале у Музеј говорити аутор књиге и изложбе кустос Владимир Томић. Зоран Пекић, конзерватор саветник, говориће о вишегодишњој конзервацији и рестаурацији поменуте збирке и њеном значају. Специјални гост Трибине, Младен Вујовић, из Музеја Николе Тесле, говориће о заштити и чувању папирног материјала…

×There is no translation available.Мр Љубица Ћоровић посветиће своје предавање на Трибини љубитеља историје Београда збирци гравира Музеја града Београда, као најаву монографије и изложбе Владимира Томића Брег за размишљање: Београд на гравирама од XVI до XIX века. На трибини биће приказан историјат прикупљања и публиковања гравира из збирки Музеја града Београда, од првих откупа 1902, до наших дана.

×There is no translation available.Јелена-Илка Марковић ушла је у српску историју XIX века када је 11. октобра 1882. године пуцала на краља Милана у Саборној цркви у Београду. На суду је изјавила: „Овим актом хтела сам Србију спасти од опаког себичног убице". Била је припадница српске грађанске либерално-демократске опције усмерене на очување српског идентитета у Монархији и српске интелектуалнe грађанске класе. Јелена-Илка Марковић направила је искорак из приватне сфере у најрадикалнију политику и пуцала у дубоком уверењу да је атентат њена морална дужност и лични патриотски чин.

×There is no translation available.Београд је током 19. века претрпео корените промене постајући од престонице београдског пашалука престоница нове српске државе. Његов развој и свеобухватна културна трансформација која је подразумевала промене у свим областима живота, урбанистичком развоју и архитектури, свакодневном животу, јавној и приватној сфери, условила је сложен однос према затеченој култури. Остаци тог „старог света“ су били на различите начине тематизовани и репрезентовани током 19. века, показујући да је однос према траговима „туђе“ културе био један од кључних одредница у изградњи заједничког идентитета.

×There is no translation available.У празничном времену хлеб је свети симбол и метафора социјалне интеграције. У профаном времену је „храна наша насушна“. Ломи се или сече. Симбол је и светости и задовољства. Богатства и сиромаштва. Симбол је трансформације, рађања, трајања, умирања и новог рађања. Његова циклучно трајање од давнина се везивало с космогонијом. Прати човека од рођења до смрти. У религијама је медијум комуникације с Богом, боговима и божанствима. У свакодневном животу хлеб је храна којом се задовољавају овоземаљске потребе - од ситог стомака до социјалних и политичких „игара“. Као симбол одрживости живота налази се у паралелном чулном односу са…

×There is no translation available.Марија Мага Магазиновић (1882-1968) живела је изузетно динамично, у непрекидном кретању, истраживању, учењу, у жудњи за већим достојанством жене и упорној борби за њену еманципацију. Ова уметница, жена европског образовања и ширине, енергичног и авангардног духа, феминисткиња и левичарка, била је сведок, посматрач, али и учесник друштвених збивања на прелому векова. После усавршавања балета и глуме у Немачкој, код најпознатијих уметника и теоретичара тог времена, вратила се у Србију и основала уметничку школу за ритмику и пластику. У свом плесном изразу она је антиципирала народну традицију и савремени покрет и тако створила нов уметнички свет. Била…

×There is no translation available.Средином 19. века Београд, као и много пута током своје дуге и славне историје, опет проживљава једну нову и неизвесну трансформацију. Овога пута дух престонице стремио је ка културним вредностима актуелним у блиским европским центрима. Град је ипак тешко могао да се ослободи своје прошлости и наједном замени вишевековни модел живота, са пажљиво гајеним вредностима европских градова. Зато је таква промена била спора и болна, али исто тако необично занимљива и сликовита. Да би „ухватио корак“ са својим славним узорима, Београд више није могао да путнике из иностранства прима у старим турским коначиштима, од којих су…