19.фебруар – 3. март 2020.
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8, Београд

Поводом осамстогодишњице самосталности Српске православне цркве и посвећења Светог Саве, Светогорца и Хиландарца, за првог Архиепископа српског (1219 – 2019), као део програма прославе јубилеја која је уприличена у Солуну и Београду, Задужбина Светог манастира Хиландара иСветогорски дом (Η ΑγιορειτικήΕστία - MountAthos Center), приредилису групну изложбу која доноси савремене уметничке представе Светог Саве. Изложба је била постављена у галерији Светогорског дома у Солуну од 5. децембра 2019. до 20. јануара 2020.

Иницијативу за организацију програма у оквиру којег је приређена изложба покренуо је архимандрит Методије, игуман Светог манастира Хиландара, као члан Управног одбора „Светогорског дома“(чији су оснивачи Град Солун и Свештена заједница Свете Горе Атонске) и председник Управног одбора Фондације „Задужбина Светог манастира Хиландара“(чији је оснивач Свети манастир Хиландар). Идеја је потекла као општи светогорски допринос у обележавању великог јубилеја српског народа, Српске православне цркве и монашке заједнице Свете Горе.

Изложба се састоји од радова следећих радионица и уметника:

Иконографска радионица Келије Светог Николаја – Буразери, Радионица Манастира Макринос,, јеромонах Анастасије из Келије Светог Јована Претече – „Дионисије из Фурне“ Манастира Кутлумуша, Јоргос Кордис, КонстаниносВафијадис, Јанис Мастеропулос, Симеон Теодосопулос, Јеремија, Миомир Буцало, Александар Дероко (†), Љ. Ђурђевић, Зоран Граовац, Снежана Јовчић-Олђа, Горан Јовић,Тодор Митровић, Јовановић Пале, Бранислав Петрић, Вања Сапунџиева, Никола Шарић, Светислав Станковић, Љиљана Ковачевић, Драган Бартула, Мирко Ковачевић, Момчило Фундуп.

Кустос изложбе: Анастасиос Дурос, директор Светогорског дома.

После дуже паузе поново ће почети да се изводи музејски театар "На кафи код кнегиње Љубице" у Конаку кнегиње Љубице, у новим терминима месечно: СВАКЕ ДРУГЕ И ЧЕТВРТЕ НЕДЕЉЕ у 14ч. Први редовни термини су: 09.02. и 23.02. 2020. године.

25. јануар - 5. фебруар 2020.
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8

аутор изложбе: Миљан Стевановић

Досадашњи уметнички рад Миљана Стевановића карактерише посвећено бављење сликарством. Док се његов однос према слици временом мењао, захваљујући софистицираном ликовном језику и дисциплинованом сликарском поступку, свака фаза је доприносила пуноћи сликарског и поетског израза. У формалном смислу Стевановићев рад се развијао од апстрахованих, условно речено пејзажних композиција, ка слици која опстаје у сопственој самодовољности. У поетском смислу аутор се кретао непрегледним пољима да би потом зашао у поље фантазма , сугеришући кретање од интимног доживљаја природе и света ка простору имагинарног, несвесног и ка различитим сферама духовности. Иако је слика својом материјалом природом присутна у нашем свету она дејтвује на наша чула, изазива емоционални доживљај и подстиче асоцијације, покреће менталне слике и производи бескрајне низове индивидуалних интерпретација посматрача. Само ткиво слике, саздано из бројних сликаних слојева, настало је у дуготрајном поступку грађења микроцелина које су у крајњем резултату потчињене утиску визуелног јединства. Ритмичко понављање потеза, налик фином ткању, сведочи о нераскидивој вези извођачког и контемплативног. Комлексна мрежа бојених потеза гради композицију без средиша и тежишта, расуту на више потенцијалних фокуса, која има претензију да експандира у простор, ширећи се и изван оквира слике. Стевановић ову тенденцију у новијој серији радова развија уз употребу технологије проширене стварности. Уводећи VR наочаре у рад потенцирана је екранска природа слике која одваја субјекта од окружујуће реалности. Целокупно визуелно поље заокупљено је сликарском конструкцијом која функционише као непропустљива мембрана према спољашњем свету. Стевановић у свом раду разматра медијски идентитет сликарства у широком распону од површинског дејства слике на платну до урањања у сликарски простор у виртуелној реалности. Хибридност новијих радова појављује се као екстензија медија, а електронске протезе чине да дело у потпуности окупира чуло вида и потчини му цело тело посматрача. Појачани доживљај визуелног садржаја претпоставља разноврсне ефекте на посматрача, од удаљених сфера чулног и разумског, до потенцијалних преклапаља афективног и тансцендентног.

Visitor Information

The program "Be a Guest at a Serbian Slava", hosted in Serbian language, is held at Тhe Residence of Princess Ljubica, every Sunday from 2 pm (there are possibilities for scheduling and extra dates for organized visits of at least 15 persons). The program lasts for 45 minutes. It is necessary to arrive at Princess Ljubica’s Residence at least 10 minutes before the commencement of the program. Seating is limited to 45 persons.

Admission fees

Ticket price: 600 dinars

Concessions:

• children between ages of 7 and 14: 300 dinars
• children under the age of 7: free admission

Tickets can be purchased at the cashier’s desk at Princess Ljubica’s Residence and online at https://www.tickets.rs/program/srpska-slava-u-konaku-kneginje-ljubice-1195

Contact and reservations: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it., +381 11 263 82 64

Позивамо Вас на промоцију монографије

Мере града. Карте и планови из Збирке за архитектуру и урбанизам Музеја града Београда

Уторак, 27. новембар 2018, у 18 часова
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8, Београд

На промоцији ће говорити др Милан Попадић, др Александар Ђорђевић, Татјана Корићанац, директорка Музеја града Београда и ауторке, др Злата Вуксановић-Мацура и мср Ангелина Банковић.

Mонографија Мере града приказује карте и планове из Збирке за архитектуру и урбанизам Музеја града Београда, настале у времену од 1865. до 1969. године. Материјал садржан у књизи је првенствено анализиран са становишта урбанизма, архитектуре и урбане историје Београда. Намера ауторки је била да се истакне важност ове грађе и њене просторно-визуелне димензије у проучавању урбаног развоја града.

Карте и планови су често „украс“ неког текста у којем се обрађује „простор и место“, али без суштинског проучавања и разумевања информација које носе. Због тога је циљ ове публикације да, кроз презентовање слике и садржине историјских карата и планова Београда, укаже на важност повезивања мапа и наратива, односно на значај карата и планова за просторно-временску димензију прича о граду.

Књига је награђена је другом наградом на 27. интернационалном салону урбанизма, у категорији „Публикације“.

Улаз на промоцију је слободан.

Изложба Светлост од Светлости пружа целовит увид у стваралаштво Јоргоса Кордиса и представља ретроспективу радова насталих од 2007. до 2017. Највећи део од 76 изложених радова, рађених у различитим техникама: од јајчане темпере на дрвету, преко туша на папиру па до дигиталних слика, чине иконе подељене у неколико тематских целина: Старе иконе, Светогорски Светитељи, Богослови Светитељи. Сликама из циклуса На хомеровским обалама и Личности Византије Кордис испитује ефекте примене византијских принципа у световном савременом сликарству.

The exhibition represents the collection of 24 paintings, which Bratsa Bonifacho, Canadian artist of Serbian origin, has donated to Belgrade City Museum. The paintings will be exhibited for the first time for the audience in Belgrade. The exhibition includes Bonifacho’s works from different phases, created between 1975 and 2015, thus creating a specific cross-section of his artistic career.

Bonifacho’s paintings of large formats were mostly done in the spirit of abstract expressionism, but they are also a specific amalgam of the European abstract art, and North-American pop art. . He often uses in his works the elements of symbolism, and figurative painting, thus expressing various thoughts and emotions, while since his early days he has been fascinated by language, word-play, and the use of letters on canvases. Bonifacho is internationally recognized for his use of letters on canvases. Those texts are confusing for the most of the people, but they are Bratsa’s way of expressing his view of the world. If we start reading written messages we will be amused sometimes, or ponder over some of the statements, but most often we will be unable to discern the meaning of the words, or find hidden messages.

Bratsa Bonifacho is artistic name of the painter Blagoje Srdić, who was born in Belgrade, in 1937. He had graduated from the Faculty of Applied Arts, Department of Drawing and Painting, but he also attended the Faculty of Architecture. After his studies, he went to Krueger Atelier, in Frankfurt, for his specialization. After his studies he lived in France for a while, and in 1973 he moved to Canada. He received Canadian citizenship in 1976, and since then he has been living in Vancouver. He is a member of the Canadian Association of Fine Artists and. As a renowned and recognized artist, he had had more than 50 independent exhibitions, as well as, over 70 joint exhibitions.

Уметничку радионицу Колачек основао је 1897. у Београду Јозеф Колачек (1868 - 1927), син чешког досељеника Франтишека Колачека (1835 - 1880), који је у Београд дошао половином 19. века из Малхостовица крај Брна. Чувајући традицију занатске производње генерацијама, радионица Колачек се данас искључиво бави уметничком браваријом и то ручном израдом предмета по сопственим нацртима, али и по посебним захтевима купаца. Предавањем о уметничко-браварској радњи Колачек на посредан начин ће се указати и на традицију занатске производње на територији града Београда.

The exhibition represented the biographical data and interesting facts from the lives of the Serbian rulers’ wives, from the dynasties of Obrenović and Karađorđević.

The chosen wives were those of the Serbian rulers, as well as, those from Yugoslavia, from the period after the Second Serbian Uprising, and liberation from the Turks. The rulers in question were four from the dynasty Obrenović, and three from Karađorđević family. The Obrenović’s wives were: Princess Ljubica Obrenović, spouse of Prince Miloš; Princess Julija Obrenović, spouse of Prince Mihailo; Princess Natalija Obrenović who had become the Queen, spouse of King Milan; and Queen Draga, the last of the Obrenović dynasty, spouse of King Aleksandar.

Female rulers from the house of Karađorđević were Persida Karađorđević, spouse of Prince Aleksandar, and the only Yugoslav Queen, Marija, spouse of King Aleksandar Karađorđević; Princess Zorka, spouse of Petar I Karađorđević, the daughter of Montenegrin King Nikola Petrović, died in 1890, 14 years before her husband had become the King of Serbia, which is why she was not included in the exhibition.

With the help of the abundant photographic materials, as weel as, personal objects from the every-day life of those women, the visitors are introduced to their personal stories. We wanted to portray them as ordinary women, which they were, with their daily pleasures, needs, and problems. That is why their stories are about the lives they have led before the marriage, about their sometimes happy and sometimes unhappy marriages, about their children, and their role in the political life of Serbia. In short, the stories are about everything which represents the life of a wife and a mother, who is in addition a wife of the ruler.

Млади пар који тек што је започео своју везу, ишао је ка Барселони где их је чекао брод за Мајорку. Била је то 1838. година, а Фредерик Шопен и Жорж Санд одлучили су да зиму проведу на Мајорци, на топлом медитеранском ваздуху, далеко од очију јавности, мужа Жорж Санд и љубопитљивих познаника. У периоду од 9 година колико је трајала њихова веза, настајала су нека од најзначајнијих Шопенових дела и развила се веза која и данас привлачи велику пажњу.

After the well-received opening performance in Paris, Ana Gnjatović’s electro-acoustic cabaret will be staged in the Vaulted Hall, at the Residence of Princess Ljubica.

As Within the third season of Belgrade’s Musical Vaults, the Belgrade City Museum and the Cultural Element present to the audience the young Serbian artists assembled around A Weill Ago.

The programme for a soprano, a piano and an electronic set is inspired by Kurt Weill's personality and music. His songs, as well as the voices of Lotte Lenya, Berthold Brecht, Danilo Kiš..., the sounds of childhood and the sounds of war, archival recordings and a personal history, appear, diffract and layer one upon another through sung, spoken, recorded and sampled inserts. Ana Gnjatović’s built-up electroacoustic layer contextualizes and comments on Weill's songs performed by the soprano Tijana Đuričić to the piano accompaniment of Milivoje Veljić. Together, these two layers make a cabaret-like bittersweet acoustic narrative about art and responsibility.

The admission is free.

The number of visitors is limited.
Contact: ‎+381 69 513 57 55, This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.

Предавач: Чедомир Васић, професор емеритус, Универзитет уметности у Београду
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
Среда, 31. јануар 2018, у 17 часова, улаз слободан

Знаменити ликовни опус Анастаса Јовановића, настао средином 19. века и остварен помоћу тада актуелних визуелних средстава, на најбољи начин сведочи о времену, људима, њиховим идејама и хтењима. Најзначајнији део тог опуса чине литографије и фотографије које су својом ликовном обрадом и документарним својствима одговарале потребама наручилаца, али и важним циљевима у успостављању идентитета српске државе, промовисању националног ослобођења и јединства јужних Словена.

Предавач: мср Вељко Џикић, конзерватор Централног института за конзервацију
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
Среда, 24. јануар 2018, у 17 часова, улаз слободан

На предавању ће бити представљен процес дигитализације фотографија из Фонда Анастаса Јовановића Музеја града Београда, који чува највећу збирку уметникових фотографија и талботипија. Процес дигитализације спроведен је током 2016. године у Централном институту за конзервацију, поводом реализације пројекта обележавања јубилеја 200 година од рођења Анастаса Јовановића. Дигитализација има изузетан значај за распрострањеност фотографског опуса Анастаса Јовановића, чиме се драстично повећава доступност грађе како истраживачима, тако и широј публици. Такође, дигитализација је препозната и као мера превентивне конзервације, јер смањује потребу за физичком манипулацијом предмета, што доприноси дугорочној конзервацији грађе.

Предавач: мр Јелена Пераћ, музејски саветник Музеја примењене уметности у Београду
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
17. 1. 2018. у 17ч, улаз слободан

Током педесетих година XIX века у Бечу је деловала уметничка радионица коју је водио Анастас Јовановић. Иако документација о њеном пословању није сачувана, обим и врста делатности радионице-атељеа могу се реконструисати на основу више извора.

Serbian piano music was based on the model of the music from the West, and it blossomed in the parts of the Kingdom of Serbia that had been under the European influence in the 19th century. During the period, the drawing-room music had its special place. It included a type of music, but also the musical practice that have disappeared from the historical scene by the mid 19th century. The ones who were the pioneers in the development of this artistic movement, and how did the movement develop at the Obrenović’s court, will be revealed through concerts/lectures held by the pianist Dina Čubrilović, and lecturer Srđan Teparić, who is an expert in musical theory, assisten professor at the Faculty of Musical Arts, and Radio Belgrade’s critic

The number of visitors is limited.

Contact: ‎+381 69 513 57 55, This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.

Предавач: др Радомир Ј. Поповић, виши научни сарадник Историјског института у Београду
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
8. 1. 2018. у 17ч, улаз слободан

Песма Што се боре мисли моје једна је од најпопуларнијих староградских композиција. У литератури се уврежило мишљење да је аутор, кнез Михаило, песму посветио својој љубави и сестричини Катарини Константиновић. У новије време настало је тумачење да је кнез песму, ипак, посветио принцези Клеопатри Карађорђевић.

Предавач: др Тијана Борић, Факултет уметности у Нишу
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
13. 12. 2017. у 17ч, улаз слободан

Дворски комплекси српских владара као најрепрезентативније градитељске и уметничке целине забележени су и у плодној фотографској заоставштини Анастаса Јовановића. Анастасово интересовање и потреба за фотографским овековечавањем српских владарских седишта династије Обреновић рефлектује широко распрострањену европску праксу бележења националних и династичких топоса.

Предавач: Проф. др Саша Брајовић, Филозофски факултет у Београду
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
6.12.2017. у 17ч, улаз слободан

Предавање је посвећено портретима црногорских владара Петра II и Данила I Петровића Његоша које је Анастас Јовановић створио од 1846. до 1860. године. Уметник је 1847. израдио литографски портрет Петра II Петровића Његоша, који је постао фронтиспис Горског вијенца 1847. и, ускоро, још једну литографију са владичиним ликом. Одавно упознат са изгледом и функцијом владарских портрета, до тада представљан у архијерејском орнату, Његош је желео да се представи и буде запамћен у црногорском народном оделу. Јовановић, у складу са Његошевим тежњама и националном идејом која је уобличила владарску презентацију у Европи током 19. века, креира портрет Његоша као националног владара. Истовремено, приказује га и у складу са кодовима традиционалне владарске презентације и идеализације. Сарадња Његоша и Јовановића прати се до јесени 1851, када настаје талботипски портрет и, према њему, литографија. И ови портрети приказују Његоша у црногорској ношњи и деловима европског грађанског одела, чиме се потврђују различити културни обрасци које је заступао у својој презентацији, као и у укупном деловању. Јовановић је заслужан и за концептуално креирање репрезентативног Његошевог портрета који је начинио бечки сликар Јохан Бес.

Сарадња књаза Данила I Петровића Његоша и Анастаса Јовановића почела је у Бечу 1851. и трајала до смрти књаза 1860. Књаз Данило је био потпуно свестан значаја владарске представе и њеног пласирања путем нових медија, а Анастас Јовановић је умео да препозна књажеве циљеве и пажљиво изгради његову визуелну презентацију. Уметник креира представе Данила као младог Његошевог наследника, затим као потврђеног књаза и, потом, као међународно признатог и угледног владара Црне Горе. Приказује га у црногорској одећи и у војној униформи, са одликовањима које је добио од руског и аустријског цара. Књаз се представља као ратник са истакнутом сабљом, али и са спуштеним оружјем, чиме исказује своју мирнодопску политику и реформе. Концептуални креатор изгледа Ордена за независност Црне Горе, који му је и додељен, Анастас Јовановић је са поштовањем и разумевањем створио јасну и заокружену визуелну презентацију црногорског владара. Комплементарност владара и уметника створила је нека од најбољих дела Анастаса Јовановића и најбоље портрете књаза Данила.

Историја данашње Библиотеке Српске академије наука и уметности започела је у Београду 1841. са оснивањем првог научног друштва у ослобођеној Србији – Друштва српске словесности (ДСС). То је била прва научна библиотека у Србији, чија је историја остала уско повезана са историјом саме Академије, која је 2016. обележила 175 година свог континуираног постојања.