Предавач: Мср Данијела Ванушић, Музеј града Београда
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
29.11.2017. у 17ч, улаз слободан

Највећи национални литографски уметнички подухват настао током 19. века били су Споменици Србски Анастаса Јовановића. Најављени као едиција од дванаест свезака „одељанија”, требали су да излазe у Бечу у равномерном размаку од два месеца. Предвиђено је да свака свеска садржи четири литографије, односно три портрета и једну историјску композицију и одвојен, на два табака штампан пропратни текст с краћим биографијама и описима историјских догађаја. На овај начин аутор је планирао да у речи и слици прикаже историју српског народа од најстаријих времена до 1847. године. Због разних невоља којима је био изложен, на првом месту неповерењу бечке цензуре, од најављених дванаест, у периоду од 1850. до 1852. у Бечу су изашле само прве четири свеске Споменика.

Компаративном анализом расположивих историографских извора и сачуваних радова уметника, припремних студија, цртежа, акварела и литографија, извршена је могућа реконструкција основне идејне замисли целокупног литографског подухвата. На овај начин је указано на ауторову скривену симболичну поруку едиције Споменици Србски која се услед израженог пропагандног дејства литографског медија и историјске тематике едиције, залагала за нововековно буђење српске нације и повратaк династије Обреновић на кнежевски престо у Србији.

Предавач: др Игор Борозан, Филозофски факултет у Београду
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
22.11.2017. у 17ч, улаз слободан

Аутопортрет у уметности Анастаса Јовановића настао je као процес динамичког самоoбликовања појединца и визуелна је представа уметникове самосвести. Испитујући границе фотографског медија, Јовановић се континуирано уписивао у медијски свет, креирајући своје сопство у складу са ширим друштвеним и културним окружењем. Попут својих аустријских колега, Анастас Јовановић се представљао као обичан грађанин, уважени државни службеник, и као достојан уметник (фотограф) уобличен у границама академског (ликовног) образовања. Збир великог броја уметникових аутопортретних представа уобличен је у форми вербално-визуелне Аутобиографије и заокружен у јединствену мозаичку целину. Сложеност уметниковог бића и његово визуелно дејство препознати су као последица његовог социјалног и културног уобличавања у дефинисаним оквирима епохе обележене многобројним политичким обртима и револуционарним медијским иновацијама. Користећи се виузуелним језиком нових медија уметник је истовремено потврђивао лични али и дефинисао национални, династички, етнички и верски идентитет на тлу модерне српске државе.

Захваљујући богатој заоставштини уметника, на првом месту Фонду Анастаса Јовановића из Музеја града Београда, у години обележавања јубилеја 200 година од рођења Анастаса Јовановића, сложена и вишеструка активност Анастаса Јовановића (1817–1899) сагледана је на нов начин у светлу савремене медијске културе и уметности.

У Конаку кнегиње Љубице перформансом „Штуке су долетеле у зору...“ Културни елемент је свечано затворио изложбу „Београдско сајмиште – повратак у будућност“. Кроз перформанс који је представљао спој музике и плеса и који директно кореспондира са самом изложбом желели смо да прикажемо велику машинерију која се надвила над Београдом и оставила трајне и неизбрисиве последице. Перформанс је конципиран са уверењем да се жртве и све трагично прекинуте судбине не смеју заборавити, а прича о Сајмишту и уништеној нади мора поново испричати.

У оквиру концертне сезоне „Музички сводови Београда“ наступио је знаменити британски хор „Voce chaimber choir“ из Лондона, под диригентском палицом светски признатог диригента Сузи Дигби. У име обележавања четристоте годишњице од смрти Вилијема Шекспира, хор је извео његове сонете, а у богатом програму публика је имала прилику да чује и дела Стевана С. Мокрањца.

У сарадњи са Музејем града Београда a у оквиру концертне сезоне „Музички сводови Београда“ одржан је концерт под називом "Зимско путовање". На програму је био познати циклус Франца Шуберта - Зимско путовање. Програм су извели гости из Немачке, баритон интернационалне каријере Јулиан Орлисхаузен, као и наш прослављени пијаниста са сталним боравком у Келну, Борис Радуловић.

Историчар Иван Келемен одржаће предавање на тему „Најстарије београдске златарско-јувелирске радње“, на коме ће бити речи о београдским златарско-јувелирским радњама као важном делу привредне историје града Београда, али и о златарско-јувелирском старом занату као важном сегменту културне баштине Србије. 

Изложба Београдско сајмиште – повратак у будућност представља завршну фазу истоименог пројекта организованог у сарадњи Музеја града Београда и Архитектонског факултета у Београду, а подржаног од стране УПГ Ноћ музеја. Изложбу су, под вођством својих профеора и кустоса Музеја града Београда, урадили студенти мастер студија Архитектонског факултета у Београду.

Након великог успеха концерта-представе о Чајковском, Културни елемент у сарадњи са Музејом града Београда, у оквиру сезоне „Музички сводови Београда“, представиће још једну концерт-представу из циклуса „Портрети композитора“.

Стваралаштво вајара Саве Сандића (1915–2016) може се пратити током више од 60 година његове дуге уметничке каријере. Дела приказана на изложби само су мали део његовог богатог скулпторског опуса и представљају поклон колекцију коју је 2008. уметник даровао Музеју града Београда. Том приликом, Сава Сандић нагласио је да поклоном, који чини 39 скулптура, жели да оствари спомен на свој рад и живот у Београду.

Кроз најновија остварења у области графике, цртежа, анимације и експерименталне књиге, ауторка нам отвара нови “прозор”, надовезујући се на серију претходних изложби посвећених градовима, сећањима, импресијама и личним белешкама.

У оквиру 23. међународног конгреса византијских студија, који се одржава у Београду од 22. до 27. августа, у Конаку кнегиње Љубице биће представљена изложба графика и фотографија "Атос. Света Гора".

Посетиоци изложбе имају прилику да уживају у непоновљивим креацијама славних модних брендова, међу којима су Ђанфранко Фере, Марела Ферера, Гај Матиоло, Гатинони, Сестре Фонтана, Ђорђо Армани, Енрико Ковери, Лаура Бјађоти, Версаће, Валентино, Фенди, Ренато Балестра.

Највреднији предмети из богате Збирке за антику Музеја града Београда, њих око 200, који ће бити изложени у Конаку кнегиње Љубице. Разноврсношћу облика живописно говоре о занатским и уметничким тежњама античког света, о времену у коме се на овом простору рађао први Град, о интересовањима и култури његових становника, моди, као и о потреби појединца тога доба да јавно изразе своје богатство, благостање, заслуге и статус у друштву.

Једна од најзначајнијих личности у културној и књижевној историји Бугарске, а и целог словенског света – епископ Климент свој земаљски пут завршава 27. јула 916. године. Упамћен у свести народа као Свети Климент Златни и Свети Климент Учитељ, мајстор бугарског књижевног језика, оснивач је прве књижевне школе и први епископ у средњовековној Бугарској. Саградио је мост између Моравске мисије словенских апостола Ћирила и Методија и Првог бугарског царства.

Поводом 150 година од рођења Јована Цвијића Српска академија наука и уметности, Музеј града Београда и Народни музеј Зрењанин имају част да Вас позову на отварање изложбе „Београдски атлас Јована Цвијића“.

У сарадњи са Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић“ у среду 2. марта у 19 часова у Конаку кнегиње Љубице одржаће се промоција књиге „Породична преписка кнеза Милоша Обреновића из Архивске збирке Јоце Вујића у Унивезитетској библиотеци Светозар Марковић“ , ауторке др Татјане Брзуловић Станисављевић.

Београд је у периоду између два светска рата обележила интензивна изградња стамбене архитектуре. Ове околности утицале су на даљи развитак специфичнe просторнe организацијe стана у којем се огледао свакодневни живот појединца, од београдске средње класе до интелектуалне елите. 

Вела Нигринова, првакиња и славна трагеткиња Народног позоришта у Београду обележила је медијски простор српске престонице крајем 19. века. Користећи фотографију као медиј за пласирање свог брижљиво изрежираног артифицираног лика, глумица је своју појавност пласирала варирајући свој идентитет између друштвене конструкције и неотуђиве аутономије личности. 

Савремени Београд изграђен је на темељима римског Сингидунума значајног центра Римског царства. Овај простор је током своје историје био средиште и раскршће многих култура и религија које можемо да реконструишемо на темељу археолошких остатака и писаних споменика. Резултати оваквих истраживања доприносе разумевању урбаног и хришћанског развоја Сингидунума.