Велико нам је задовољство да Вас позовемо на промоцију I и II тома стручне каталошке публикације „Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије“ у организацији Музеја рудничко – таковског краја.

На промоцији ће говорити:

Данијела Ванушић, МА, кустос Музеја град Београда
Александар Марушић, кустос Музеја рудничко-таковског краја
др Милош Тимотијевић, виши кустос Народног музеја, Чачак
др Игор Борозан, доцент Филозофског факултета у Београду

Четвртак 26. март у 19 часова
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
Улаз слободан

Гостујући тематски програм ЛИБАДЕ И КРИНОЛИНЕ – БЕОГРАЂАНКЕ У ПРОШЛОСТИ 1830-1914. чији је аутор историчарка уметности и књижевница Тамара Огњевић, релизује се у сарадњи Музеја града Београда и Артис центра из Београда.

Замишљен као серијал прича из културне историје, које повезују нематеријално, примењено и ликовно наслеђe са епизодама из живота конкретних личности, овај програм има за циљ да осветли жене српске престонице у једном транзитном, бурном и надасве занимљивом времену.

Сазнајте више о женама из 19. века: како су живеле, шта их је интересовало, које су обавезе имале, како су стицале одређена права, како су се облачиле и неговале, где су набављале кућне потрепштине, шта су и како кувале, где су стицале образовање, како су се удавале и рађале децу, те читав низ других детаља из такозване историје приватног живота.

Програм се одвија недељом у 11 часова у простору Конака кнегиње Љубице.

Због ограниченог броја места пријављивање је обавезно.

Све информације на www.artiscenter.com

За разлику од каменог доба, током ког се точак (пра)историје кретао лагано, метална доба и млађу праисторију карактеришу убрзане друштвене промене. Неке од манифестација тих промена релативно су лако препознатљиве у материјалној култури. Добар пример су технолошке иновације, каква је освајање нових материјала (бакра, злата, бронзе) и њихово увођење у ширу употребу. Са друге стране, бронзанодопске заједнице оставиле су трагове које се у археолошком запису, у доброј културно-историјској традицији, препознају као тзв. керамичке археолошке културе, где се запис најлакше дешифрује на керамици - материјалу којим је човек суверено владао већ миленијумима.

Музеји у саставу Музеја града Београда због Дана државности неће радити у недељу 15. и понедељак 16. фебруара 2015. године.

Посетите нас од уторка 17. фебруара у следећим објектима:

Конак кнегиње Љубице

Музеј Иве Андрића

Музеј Јована Цвијића 

Збирка икона Секулић

Музеј Паје Јовановића

Завичајни музеј Земуна

Музеј бањичког логора

Историја продукције простора, становања и архитектуре предсатавља миленијумски наратив, који се често поетично описује као ход од пећине до палате. Тај процес ипак није линеаран. Постоје заједнице, које никада нису живеле у пећинама; постоје и оне које су некада живеле у пећинама, а затим почеле да граде куће; има и оних које никада нису градиле палате. Тако се продукција простора у многоме разликује од места до места, од културе до културе, од времена до времена... С тим у вези, нити је пећина полазиште, нити је палата коначно исходиште. Тумачења о разлозима за почетак организовања заједничког живота су разноврсна, а као основни поводи истичу се потреба за сколиништем, потреба за обезбеђивањем физичке и симболичке репродукције, неопходан корак у процесу симболичког припитомљавања дивљине...

Први светски рат је започео аустроугарским нападом на Београд 28. јула 1914. године. Међутим, мало је познато да је последње примирје у том рату потписано управо у Београду, чиме се симболично и затворио круг Великог рата, који је окончан тамо где је и започео, у Београду. Два дана након примирја потписаног са Немачком на Западном фронту, 13. новембра 1918. у згради Управе фондова, данашњег Народног музеја у Београду, потписана је Војна конвенција о примирју у Угарској, у 23 часа и 15 минута. Потписници су били војвода Живојин Мишић, генерал Пол Анри и пуковник Бела Линдер. Тема предавања биће околности које су довеле до потписивања примирја, војна и политичка ситуација у Београду, Србији и Угарској у октобру и новембру 1918, као и личне судбине учесника у тим преговорима.

Током Првог светског рата престоница Краљевине Србије - Београд, преживео је две аустро-угарске окупације. Прву, тринаестодневну у децембру 1914, и другу, многу дужу и трагичнију, од средине октобра 1915. до новембра 1918. године.

Град је изложен систематском терору, денацификацији, пљачки, а Београђани су преживели Голготу егзистенцијално угрожених, понижених и гладних становника града коме је пресуђено да постане тријумфални симбол и добитни улог Хабзбуршке монархије.

Прича о страдању, судбини појединаца, цивила, пре свега жена и деце, као и о варварству и одсуству историјске одговорности егзекутора је, чак и у колективној свести победничких српских ратника потиснута у други план и до данашњих дана скоро заборављена.

Почетком октобра 1915. године почиње велика офанзива Централних сила на Србију под командом немачког фелдмаршала Аугуста фон Макензена. Београд је нападан из два правца: Аустроугарска војска ка Доњем граду, Јалијама и Дорћолу, а немачке трупе преко Аде Циганлије и Чукарице ка Дедињу. После више дана огорчених борби, падом Торлака, Београд је заузет. Српска војска наставиће свој мукотрпни пут преко Албаније ка Крфу, а преосталим становницима Београда предстоје тешки дани окупације.

Одбрана Београда на простору Чукарице испричаће неке од најлепших прича о храбрости, пожртвовању, племенитости и човекољубљу које се и данас чувају у сећањима чукаричких породица. Никада до тада, Чукарица и Баново Брдо нису се сусрели са тако страховитим разарањем, али је та национално мешовита колонија поносних Београђана и поред свега успела да опстане на свом парчету земље поред Саве.

Предавање др Лајдингера бавиће се питањем интелектуалне и друштвене климе у којој је 1914. године донета одлика да се поведе рат. Прекретница века била је доба како пацифистичких покрета тако и припрема за рат. Напослетку су се владајући кругови одлучили за потоње, а у складу са принципом да је рат пуки наставак рата другим средствима. Што се Аустроугарског царства тиче, оно је убиство престолонаследника и његове супруге искористило као прилику да се обрачуна са потенцијалним главним непријатељем. Упркос ограниченом утицају у Европи, Хабзбуршка монархија на тај је начин покренула светски рат.

Др Лајдингер ће показати како је одговорност за ову одлуку на цару Францу Јозефу, његовој Влади и најближим саветницима. На њима је било да или дозволе ескалацију ситуације или мирно реше кризу. У име угледа Царства свесно су ризиковали избијање светског рата, упркос неколико понуда за посредовање као и спремности за компромис коју је Влада Србије показала.

Свадбени обичаји младеновачког краја проучавани су на основу теренских истраживања, породичних фотографија и музејских предмета. Најбројније предмете на изложби представљају фотографије са забележеним најсвечанијим животним тренуцима. На избледелим и пожутелим фотографијама, које се чувaју као драге успомене у породичним албумима, смеше се срећни младенци и подсећају нас на прохујала времена, некадашње обичаје и моду која се током времена мењала.

Први светски рат опустошио је многе домове и уништио многе српске породице.

У рату се нашла и чувена војвођанска породица Дунђерски. Док су неки чланови били у аустроугарској војсци и борили се у Галицији, други су покушавали да спасу Матицу српску и заштите сиромашне српске сељаке. Најважније је било преживети рат, а не испалити метак на браћу из Србије.

Двадесет осмог јуна 1914. надвојвода Фрањо Фердинанд, наследник хабзбуршког престола, убијен је са супругом у Сарајеву. Извршиоци злочина хтели су да покажу противљење хабзбуршкој владавини и своју жељу за јужнословенском независношћу и јединством. Они нису предвидали да ће њихов чин непосредно довести до избијања светског рата са трагичним последицама. Они нису могли предвидети такав исход, јер тај рат није био изазван само убиством. Зашто би се цео свет латио оружја због атентата у неком непознатом балканском граду? У позадини су, очигледно, деловали други чиниоци, као што су империјализам, национализам и судар супарничких система савезништва, борба за утицај и моћ у међународним односима, лоше процене супарничке снаге и политике и логика ратног размишљања за решавање спорова. Србија није желела рат. Рат јој је наметнут.

Догађаји од 28. јуна до 28. јула, детаљи атентата, погром над Србима у градовима Босне и Херцеговине, јавна и тајна дипломатија, пропаганда Аустро-Уграске против Србије, одговор српске штампе, дипломатска преписка српских посланика са Министратсвом спољних послова и Владом Србије, покушај да се избегне рат, припреме за рат су само нека од питања која че бити предмет предавања проф. Павловића.

Монодрама "На кафи код кнегиње Љубице" је први музејски театар код нас који је настао 2009. године, и већ деценију се успешно изводи у аутентичном амбијету Конака кнегиње Љубице.

Посетиоци Конака кнегиње Љубице су у прилици да буду дочекани у здању из 19.века, и да кроз животну исповест кнегиње Љубице Обреновић, уз послужење кафом и ратлуком, на упечатљив и интерактиван начин упознају прву владарку обновљене Србије. Крећући се кроз одаје старог Конака у којем је Кнегиња живела, гости „кнегиње“ ће сазнати чињенице о најзначајнијим догађајима и личностима из времена кнеза Милоша Обреновића, о сложеном односу кнеза Милоша и кнегиње Љубице, о начину опремања домова, одевању и васпитавању деце.

Монодраму изводи:

Наташа Поповска, виши кустос Музеја града Београда

Аутор текста и сценарија:

Наташа Поповска

Информације за посетиоце

Монодрама "На кафи код кнегиње Љубице" на српском језику одржава се у Конаку кнегиње Љубице у два редовна термина: сваке друге и четврте недеље у месецу од 14 часова.

Представа траје сат времена, након чега посетиоци могу обићи цео Конак и погледати сталну изложбену поставку “Ентеријери београдских кућа 19. века”. У Конак је неопходно доћи најмање 10 минута пре њеног почетка. Број места је ограничен на 45 по термину. Представа се препоручује особама старијим од 10 година. Није дозвољено симултано превођење током трајања монодраме.

Улазнице се, по цени од 450 динара, могу купити на благајни Конака кнегиње Љубице, на продајним местима https://www.tickets.rs/partners, као и online на сајту www.tickets.rs.

Програм се изводи на српском и енглеском језику, могуће је организовати ванредне термине.

За све додатне информације и заказивање ванредних термина можете послати на Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. или позвати на број телефона 060 500 51 66, 011 263 82 64.

Спонзори

Представљање макраме технике и израда занимљивих употребних, одевних и декоративних предмета.

Демонстрирање техника ткања и израда предмета на малом разбоју, упознавање са техником ткања прстима без употребе разбоја.

Израда богатих и слојевитих силуета Београда, опцртавањем и исецањем у картону. У силуетама се, поред сачуваних кућа Константина Јовановића и осталих постојећих грађевина, појављују и оне које су резултат дечије маште.

Кроз анализу одабраних цртежа Константина Јовановића учесници се упознају са неким од основних архитектонских појмова, a веза различитих архитектонских пројекција појашњава се уцртавањем елемената на основу објеката и убацивањем основа у пресек или на фасаду. Цртежи се на крају дорађују бојењем у акварел техници.

Израда женског грађанског костима из 19. века - упознавање са историјским приликама, начином одевања и изгледом женске одеће у Београду током 19. века. 

Друга из серије изложби под називом Интерполације - чији је аутор кустоскиња мр Нада Сеферовић - којом Музеј града Београда жели да пружи могућност јавности да се барем делимично али континуирано упознаје са богатом збирком савремене уметности која се налази у њеном фонду. Кроз низ малих изложби - од једног до три дела наших значајних уметника – интерполираних у поставке музеја у саставу МГБ – јер Музеј нема простор за сталну поставку својих основних збирки у оквиру које би та дела онда могла бити изложена – желимо да подсетимо наше суграђане да је у нашем граду постојала, али и даље постоји, веома жива , плодна и значајна активност у домену визуелног стваралаштва, активност која врло често по својим дометима превазилази границе нашег града и наше земље. Овог пута вам представљамо две слике наше еминентне уметнице Зоре Петровић чије је дело значајно обележило уметност половине 20 века.

Упознавање појма баштине кроз причу о успоменама, истраживања ентеријера дечјих соба и поређења простора некада и данас.