Људи су одувек имали природну тежњу да се повежу са другим људима, овладају простором и временом и на тај начин побољшају квалитет живота. За такво нешто била је потребна размена информација, односно висок и сталан ниво комуникације. Њиховим унапређењем долазило је до напретка у култури и друштву у целини. Један од главних посредника у том процесу комуникације широм света биле су и остале поште и поштански сервиси.

Прича о кнезу Михаилу Обреновићу је сторија о значајном владару Србије, члану династије Обреновић, кнезу реформатору и трагичној личности, наизглед добро познатој историографији и широј јавности.

Поводом празника Дана примирја у Првом светском рату 11. новембра неће радити музеји у саставу Музеја града Београда.

У суботу, 31. октобра у 20 часова, у Конаку кнегиње Љубице биће одржан концерт под називом Меланхолија у оквиру пратећег програма изложбе Албрехт Дирер и његови савременици – Тријумфална поворка цара Максимилијана I, а поводом завршетка њеног гостовања у Београду. У сарадњи са организацијом Културни елемент, овим концертом Музеј града Београда наставља концертну сезону Музички сводови Београда. Окружене Диреровим графикама, наступиће Катарина & Љубица дуо, алтернативни ансамбл чији атипични наступи представљају синтезу музике, књижевности и визуелних уметности.

Овим концертом свечано ће бити затворена интернационална изложба графика Албрехта Дирера и његових савременика у Музеју града Београда.

Концерт је бесплатан, а број посетилаца ограничен.

Обавезно је пријављивање на: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. или 060 375 03 85.

Катарина & Љубица дуо настао је 2013. године и од тада обогаћује музичку сцену Србије и региона, својим ауторским импровизацијама, јединственом фузијом класике, џеза, ритмова Балкана и мотива са подручја Блиског истока. Њихови наступи препознатљиви су по аутентичном начину извођења, који је инспирисан тренутком, атмосфером и експериментом. Од свог оснивања, Катарина & Љубица дуо активно наступа у Србији и ван њених граница.

Због великог интересовања публике изложба Албрехт Дирер и његови савременици – Тријумфална поворка цара Максимилијана I биће продужена до уторка 3. новембра. С тим у вези Конак кнегиње Љубице радиће ванредно и у понедељак, 02. новембра од 10 до 17ч.

Последњих дана изложбе, од петка, 30. октобра, па до уторка, 03. новембра, број стручних вођења кроз поставку биће повећан и то по следећем распореду: петак (30.10), понедељак (02.11) и уторак (03. 11) у 11, 12, 13, 14, 15 и 16ч; субота (31. 10) у 13, 14, 15, 16, 17, 18 и 19ч; недеља (01. 11) у 11, 12 и 13ч.

Циклус предавања четвртком у оквиру изложбе

Албрехт Дирер и његови савременици – Тријумфална поворка цара Максимилијана I

Четвртак, 29. октобар, 17ч
Предавање: Рецепција Тријумфалне поворке цара Максимилијана I у култури ефемерног спектакла 19. века, др Игор Борозан, Филозофски факултет Универзитета у Београду

Улаз је слободан

Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8

У оквиру пратећег програма изложбе Албрехт Дирер и његови савременици – Тријумфална поворка цара Максимилијана I биће одржан графички перформанс уметничке групе окупљене око пројекта Лутајући отисак, насталог на катедри графике Академије уметности у Новом Саду. Према речима њеног идејног творца и неформалног вође професора Радована Јандрића, био је то резултат љубави и посвећености уметничких „занесењака" према графици.

Пројекат је до сада посетио више градова Србије а гостовање у оквиру изложбе Албрехт Дирер и његови савременици је уједно и прво представљање београдској публици.
У јединственом амбијенту Сале под сводовима окружени делима водећег мастора графике Албрехта Дирера и његових савременика, посетиоци ће имати прилику да се упознају са класичним графичким техикама, да разговорају са гостујућим уметницима и сами се директно укључе у процес штампања графичког отиска.
Носилац пројекта је Радован Јандрић, редован професор Академије уметности у Новом Саду. Током трајања гостовања одштампани графички листова биће у виду мини изложбе приказани посетиоцима.

Лутајући отисак два пута ће бити гост у оквиру изложбе Албрехт Дирер и његови савременици:

Субота, 03.10.2015. у 17ч
Учествују: Зоран Грмаш, Јелена Средановић, Александар Ботић, Вишња Николић и Радован Јандрић.

Субота, 24.10.2015. у 17ч
Учествују: Халил Тиквеша, Милан Блануша, Пал Дечов, Милан Јакшић, Аница Радошевић и Лека Младеновић.

Циклус предавања четвртком у оквиру изложбе

Албрехт Дирер и његови савременици – Тријумфална поворка цара Максимилијана I

Четвртак, 1. октобар, 17ч
Предавање Дирерове самопрезентације: контуре идентитета ренесансног уметника
Проф. др Саша Брајовић, Филозофски факултет у Београду

Улаз је слободан

Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8

У суботу, 26. септембра у 19 часова ансамбл „Београдски барок" одржаће концерт „Дирер као инспирација" у Конаку кнегиње Љубице (Кнеза Симе Марковића 8) у оквиру пратећег програма изложбе Албрехт Дирер и његови савременици – Тријумфална поворка цара Максимилијана I. На програму ће бити дела са немачког говорног подручја из периода раног барока.

Наступом овог ансамбла Музеј града Београда у сарадњи са организацијом „Културни елемент" свечано ће отворити прву концертну сезону у Конаку кнегиње Љубице „Музички сводови Београда".

Концерт је бесплатан, а број посетилаца ограничен.

Обавезно пријављивање на:
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. или број 060 558 29 15

Циклус предавања четвртком у оквиру изложбе

Албрехт Дирер и његови савременици – Тријумфална поворка цара Максимилијана I

Четвртак, 24. септембар, 17ч
Предавање Непролазност ручне штампе
Проф. Гордана Петровић, Факултет примењених уметности Београд

Улаз је слободан

Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8

Поштовани посетиоци изложбе,

Албрехт Дирер и његови савременици – Тријумфална поворка цара Максимилијана I

обавештавамо Вас да ће број посетилаца на изложби убудуће бити ограничен (на максимално 30 људи у истом тренутку) како не бисмо угрозили оптималне услове за чување изложених дела. 

Хвала на разумевању
Музеј града Београда

Ширењем римске власти у области Подунавља током I века настају бројна насеља уз војне постаје. Насеља настала уз легијске логоре даље се развијају у значајне градове на рубовима Царства који добијају статус муниципијума, а потом и колонија.

Музеј града Београда ће ове јесени бити домаћин међународне изложбе Албрехт Дирер и његови савременици – Тријумфална поворка цара Максимилијана I, Источнословачког музеја из Кошица, која је до сада представљена у више од десет градова Европе.

Пронађите делове истих посуда или фотографија и саставите их, сазнајте шта значи реч конзервација, откријте зашто конзервирамо предмете и споменике и научите на које још начине баштину можемо спасити од пропадања.

Научите шта је и зашто је важан Камен из Розете; запамтите ко је и како дешифровао египатско писмо; сазнајте ко је био Душко Радовић и шта је афоризам; ’’преведите’’ неколико афоризама о Београду...

Римско освајање Балкана донело је велике промене у свим сферама живота. Освајањем ових простора Рим је присвојио и започео експлоатацију огромних природних ресурса, организовао и контролисао проток људи и робе. У циљу заштите територија и интереса, подизана су војна утврђења, развијана мрежа путева, оснивана насеља. Римско освајање ових простора носило је са собом нове идеје и нове облике организације простора какве староседелачко становништво није познавало.

Након више миленијума развоја насеља који је текао готово ''природним'' путем, мењајући се спонтано и прилагођавајући се у ходу географским одликама терена, опасностима које су се надвијале над становнике, напредујући заједно са развојем економије и пратећи уопште потребе и развој заједница које су у њима живеле, од првога века наше ере на тлу Београда долази до наглог преокрета. Римским освајањима наших крајева, а тиме и Београда, по први пут долази до присилне инсталације увежене урбане матрице. Моћна нова империја није пуно пажње полагала на постојеће традиције становања и организације простора од раније присутне код аутохотоног становништва. Успостављање механизама великог Римског царства је поред промене начина управе, увођења нових закона, правила трговине, подразумевало и прилагођавање простора новим потребама. Римско царство је на новоосвојена подручја, попут развијеног механизма државног апарата, доносило и већ устаљени и развијени систем успастављања матрице града.

У четвртак 16. априла поводом прославе Дана Београда посетиоце очекује бесплатан улаз у све музеје у саставу Музеја града Београда:

• Конак кнегиње Љубице
• Музеј Иве Андрића
• Археолошко налазиште у Винчи
• Збирка икона Секулић
• Музеј Паје Јовановића

Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8, улаз слободан
Среда, 15. април, 2015, у 14ч

Др Данко Дујмовић, историчар уметности, постдокторанд – виши асистент на Одсеку за историју уметности Филозофског факултета Свеучилишта у Ријеци. Предаје Уметност раног средњег века и Уметност романике. Изборни предмет Музејска педагогија – теорија, пракса и методе, као први и засад једини такав у Хрватској, покренуо је 2010. године. У периоду 2003 - 2007 радио је као музејски педагог у Музеју за умјетност и обрт у Загребу, члан је Извршног одбора Хрватског музејског друштва и Организационог одбора Секције за музејску педагогију и културну акцију.

У излагању ће бити представљени стање и могућности музејске педагогије у хрватским музејима, као и трендови у деловању, организацији и развоју тога сегмента музејске делатности у Хрватској.

У последњих двадесетак година видљиви су велики помаци у перципирању и вредновању музејских едукативних програма, како у јавности, тако и у самим музејима, а у складу с тим и музејска едукација је све више препозната као једна од темељних делатности савремених музеја. Заједничким настојањима колегиница и колега, кроз деловање Секције за музејску педагогију и културну акцију Хрватског музејског друштва, организацијом заједничких активности, умрежавањем и разменом искустава покушавају се повисити стандарди, пронаћи одговори и предвидети решења у изазовима струке.

Гвоздено доба обухвата први миленијум пре н.е. То је раздобље када је човек овладао технологијом израде предмета од гвожђа, време миграционих кретања и социјалног раслојавања. Богати тумули са импортованм прилозима сведоче о контактима са архајском Грчком културом и издвајању друштвених група високог статуса.