Bodin
The European glass making of the latter part of the 19th century tended to repeat the forms characteristic of the previous periods. That was the reason why one and the same item contained elements of various styles, thus considerably diminishing its artistic value. In order to avoid this, some artists paid much attention to the artistic quality of glass working. One such artist was a painter and entrepreneur from Vienna, Ludwig Lobmeyer, who owned glassworks in Steischoenau. He invented a new technique and shapes, especially as regards crystal cut, engraved and painted glass. The pieces of the drinking and dessert glassware commissioned for the Obrenović royal house were made in this workshop. They were made of unpainted, thinly cast glass adorned with the Serbian white-blue-and-red enamel coat of arms with ribbon and the motto of the Obrenović dynasty Tempus et meum ius. Some of the pieces of this service were safekept in the Ranosović, Djordjević and Savić families in Belgrade.
Прву половину XIX века у начину живота и одевања Београђанки карактерише утицај Истока као и прави конгломерат становништва у Београду. Према записима многих савременика, кроз ликовно изражавање, нарочито портретно сликарство, као и по сачуваној одећи, Београђанке све мање носе антерије, димије и џубета, а дуга хаљина-фистан, пресечена у струку и кројена тесно уз торзо, постаје саставни део одеће. Либаде, испод којег се носи марама прекрштена преко груди, потискује јелек, а појас-бајадер такође постаје незаменљиви део ношње Београђанки.
У изради женске грађанске ношње коришћени су свилени и памучни материјали, чипка, златовез, плетена пуцад, разнобојни свилени конац.
Tabernacle – a chest with drawers and small doors, served for safekeeping of jewellery, letters and documents. It is made in the style of eclecticism, decorated primarily in historical style with Renaissance motifs.
A kind of Indian rubber imitating ivory was used for a rich inlay. The lower part with shaped up legs emulates the Renaissance style.
The tabernacle comes from the court of the Obrenović dynasty. It was a wedding gift presented by prince Miloš in 1859 to Cvetko Rajević, minister of the interior.
Медаљон је поклон кнеза Михаила Обреновића Катарини Константиновић, кћери Анке Константиновић. Сачуван је, као и многи значајни предмети везани за династију Обреновић, у породици Раносовић.
Медаљон је израђен у богатој флоралној орнаментици, украшен крстом од сафира, ленгером од смарагда и срцем од рубина окруженог дијамантима (симболи вере, наде и љубави) у техници „на пробој“. Позадина медаљона затворена је пуним брушеним стаклом са местом за фотографију. Медаљон виси на узаном златном ланцу.
Сервис је рођендански поклон Београдског женског друштва престолонаследнику Александру М. Обреновићу. На послужавнику је угравирана посвета: Наследнику престола српског Александру М. Обреновићу срећан дан рођења 2. августа - дар од Женског друштва 1877. у Београду.
Састоји се од ибрика за кафу, бокала, кутије за шећер, кашичице, послужавника и шољице. Текст тече око српског државног грба. Сваки део сервиса је украшен орнаментима у стилу моравске школе, и иницијалима АМО са круном изнад. Сачуван је у оригиналној кутији пресвученој кожом и постављеној плавим плишом.