Bodin
Женска статуа, пронађена на углу улица Проте Матеје и Булевара краља Александра, од које је очуван торзо, је у хитону (tunica manicata). Хитон је испод груди потпасан двоструким појасом са Херакловим чвором на средини, преко кога је огртач, на рамену закачен фибулом за доњу хаљину. Израђена је током II века, у времену династије Антонина у некој суседној провинцији или прибављена из Италије. Обрађена леђна страна статуе говори о томе да је највероватније стајала у ниши неког објекта, или на некрополи.
Уметност гравирања драгог и полудрагог камења урезивањем или у рељефу - глиптика, датира још од IV миленијума п.н.е. Данас се гемама називају предмети добијени урезивањем, а камејама предмети настали резањем у рељефу.
Геме су у римско доба, мада и знатно пре, служиле као украсни предмети или амајлије али и као печати. Као украсни предмети, геме и камеје су уметане у копче, привеске-медаљоне, или се налазе у склопу дијадема, огрлица или минђуша. Ипак, већина очуваних гема је саставни део прстења.
Израђиване су од карнеола, калцедона, ахата, опсидијана, опала, кварца, аметиста, јасписа, оникса и горског кристала. Најчешће представе су ликови римских божанстава Јупитера, Јуноне, Минерве, Марса, Меркура, Сола, Херакла, Амора, Викторије и Фортуне, мада има и представа из свакодневног живота.
Иако минијатурни, ови предмети помажу да се сагледа и расветли иконографија, митологија и свакодневни живот људи античког света.
Долазак римских легија на територију Сингидунума изазвао је низ промена које су захватиле све области јавног и приватног живота. Урбанизација и контакти са развијенијим друштвима знатно подижу ниво живота аутохтоног становништва. Откривена јавна купатила, остаци водоводних и канализационих цеви, поплочане улице римског Сингидунума, на посредан начин говоре о томе да се бринуло о здрављу и хигијени становника.
Школовани лекари (medicus), пореклом Грци, организовани у лекарске колегије (collegia), имали су низ специјалистичких медицинских служби: хирургију, офталмологију, стоматологију, оториноларингологију, гинекологију и ортопедију. Војска је имала своје болнице, а једна таква потврђена је натписом на споменику откривеном у Стојнику. Да је Сингидунум имао медикусе који су бринули о здрављу његових становника говоре налази медицинских инструмената као што су пинцете, сонде различитих типова, скалпели, специјални ножеви, двојни инструменти, куке и мале кашике. Неки од ових инструмената, уз мале ваге, имали су примену и у фармацији, а професија сваког медикуса подразумевала је и познавање фармакологије, тј. прављења лекова и ароматичних мелема.
Печат очног лекара, откривен у Доњем Граду на Калемегдану, поуздано потврђује да је римски Сингидунум имао развијену здравствено-медицинску службу, која је снажно и брзо афирмисана ширењем култа Ескулапа.
Римски Пантеон настао је под утицајем и по угледу на грчки. Ширећи империју Римљани су ширили и своју религију остајући при том толерантни према локалним култовима аутохтоног становништва. У обављању култова локално становништво поштује своја домаћа божанства, дајући им често изглед, функцију и атрибуте богова званичног римског Пантеона.
Минијатурне земљане или бронзане статуе су постављане у оквиру кућних олтара у облику малих храмова (lararium). Кућним духовима земље, Ларима, се одређеним ритуалима и приношењем дарова одаје захвалност за чување ватре, хране, дома, здравља, мира, благостања и богатства породице. Лари штите од клетве и злих очију.
Оваква минијатурна фигурална пластика се често носи са собом да би се успешно обавио посао, или као заштита, а осим што говори о занатској и уметничкој продукцији, показује и популарност појединих божанстава међу грађанима Сингидунума. Заступљени су сви богови римског Пантеона, као што су Аполон, Фортуна, Сомнус, а највећи број пронађених статуа посвећен је Меркуру.
У време римске доминације у Сингидунуму су, поред званичних, поштовани и многи оријентални и синкретистички култови Митре, Немезе, Кибеле, Хекате, Орције и трачког коњаника. Задржана су и стара, домаћа веровања аутохтоног становништва.
У самом граду и на његовој широј територији пронађено је више оловних плочица различитих типова, као и мермерне иконе на којима је илустрован садржај мистичног култа подунавског коњаника. У сваком погледу је јединствен и репрезентативан налаз правоугаоне бронзане плочице, једине до сада пронађене и познате, на којој су сцене подељене у две зоне. У горњој зони је представљен небески свет са бистама Сола и Луне, фланкиран хералдички постављеним змијама. Представа непознате богиње између два коњаника заузима централно место у овој зони плочице. У другој зони је посебно интересантна централна фигура нагог мушкарца, која је својим ставом и бичем иза леђа идентична представама Сола на реверсу новца чије се ковање може пратити од времена цара Гордијана III.
Овај налаз је изузетно значајан за покушај будућег тумачења овог још увек мистичног култа, названог подунавски због налаза оваквих иконица дуж лимеса на Дунаву, његовим током кроз Доњу Панонију, Горњу Мезију и Дакију. Несумњиво, аутохтони елемент је овде доминантан, али је тешко одредити његове носиоце. У култу је снажно уочљив и утицај оријенталних религија, првенствено митраизма.